17:30

26.12.2017

17:30

26.12.2017

Marko Zakić, RTK2

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj je u intervjuu za RTK2 govorio o zahtevu poslanika za reviziju Zakona o Specijalnom sudu, transformaciji KBS, Zajednici srpskih opština, Dijalogu Beograda i Prištine i mnogim drugim pitanjima.

RTK2: Da krenemo od najnovijeg događaja, od zahteva 43 poslanika za reviziju Zakona o Specijalnom sudu. Tom zahtevu su se usprotivile mnoge ambasade, Evropska unija, sektor NVO, a ambasador Ujedinjenog Kraljevstva  je rekao  da je sinoć za Kosovo bila najteža noć posle sukoba. Kako vi vidite taj zahtev? Kakvo je Vaše mišljenje o tom pitanju?

Haradinaj: Mi kao Vlada damo ili smo uz skupštinu, i poslanici kao izabrani ljudi kada imaju zahteve za koje su po ustavu zaduženi, mi to poštujemo, to je stav naše vlade. Taj sud je bio i jeste neobičan. Mi smo tada, kao Alijansa za budućnost Kosova, glasali protiv, naš stav je bio da se to desi na Kosovu, da se taj sud formira, ali na Kosovu i pošto je bio EULEX, bili su svi tu, mogao bi da se formira ovde.

RTK2: Kako vidite zahtev i peticiju bivših boraca?

Haradinaj: Pa sada, u principu, ako su poslanici u skupštini podržali bilo koji predlog u Skupštini, mi kao Vlada to poštujemo pošto smo ispod skupštine i sa poštovanjem to pratimo. Rekao bih, odnos Vlade i Skupštine je takav i moramo tako.

RTK2: Ukoliko ovaj zahtev na bilo koji način naruši odnose sa Evropskom unijom, sa SAD, to naravno nije u interesu Kosova.

Haradinaj: To nije ni cilj, ipak poslanici su poslanici u svakoj skupštini, ako oni donesu neku odluku, mi moramo to da prihvatimo, to je odluka Skupštine i Vlada zavisi od Skupštine.

RTK2:  Sada da pređemo na pitanje dijaloga sa Srbijom. Više puta ste ponovili da je krajnji cilj dijaloga uzajamno priznanje. Da li je to pravno obavezajući sporazum, koji je u poslednje vreme sve aktujelniji. Još je 2012. godine kancelarka Angela Merkel rekla da će se to dogoditi, da li mislite da je to krajnji rezultat ovog dijaloga?

Haradinaj: Pa sada je vreme za to već prošlo, blizu 20 godina od ’99 godine. Mislim da je vreme za to, pošto je Kosovo zakočeno, ne ide napred, a mislim i region. Mislim da je čitavom regionu u interesu da se reši pitanje priznanja između Kosova i Srbije. Kada bi se to rešilo, ne bi bilo prepreka u napretku Kosova i regiona.

RTK2: Da li sada, kada je dijalog podignut na predsednički nivo, predsednik Tači ima Vašu podršku za nastavak dijaloga?

Haradinaj: Da, on predstavlja Kosovo kao predsednik, ali sada, rekao bih, u završnom delu dijaloga, smatram da on i čitav kosovski tim moraju dobiti mandat od skupštine, pošto je to bitno, rekao bih najbitnije pitanje koje je ostalo, za čije rešavanje mandat i legitimitet daje Skupština.

RTK2: Očekujete da će se to dogoditi, da će se taj zahtev naći pred poslanicima?

Haradinaj: To će, najverovatnije, biti platforma za dijalog koju mi kao Vlada možemo predložiti Skupštini. Skupština nakon rasprave i usvajanja može dati podršku i mandate, rekao bih legitimitet za dijalog.

RTK2: U Srbiji se vodi unutrašnji dijalog o Kosovu, na inicijativu sprskog predsednika Aleksandra Vučića. Kako Vi vidite taj proces? Da li ste upoznati sa procesom?

Haradinaj: Pratimo to u medijama i stiže do nas. Mislim da je bitno da dijalog ne bude samo između lidera. Veoma je bitno da se taj dijalog širi na oba društva, da narod razume šta se zbiva, pošto je mir bitan za narod. To je krajnje rešenje za oba naroda i zato je Kosovu i nama cilj da se u skupštini raspravlja i izjašnjava o svemu, kako bismo imali jasan pravac i na tome radimo.

RTK2: Koji su Vaši razlozi za traženje podrške Sjedinjenih Američkih Državava i njihovo uključivanje u proces dijaloga sa Srbijom?

Haradinaj: Pitanje odnosa Kosova i Srbije nije, rekao bih, samo pitanje ove dve zemlje, to je bitno i za stabilnost Balkana i šire. SAD jesu dobar garant za sve na kraju i zato mislimo da je veoma bitno da i one budu deo dijaloga.

RTK2: Da li ste uputili zvanični zahtev za uključivanje SAD u dijalog?

Haradinaj: Imao sam priliku da to objasnim predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država, pošto je Balkan zbog ovog dvougla imao nemire, a za postizanje krajnjeg mira potrebna je i uloga Amerike.

RTK2: Znate da je reagujući na vaše najave srpski predsednik rekao da je od Rusije zatražio uključivanje u dijalog, šta mislite o tome?

Haradinaj: Pa nije ista situacija, Rusija se sama isključila iz situacije oko Kosova i dijaloga, kontakt grupa je bila negde 2006./2007. godine, zbog toga nema smisla da se Srbija sada poziva na Rusiju koja se povukla, a Sjedinjene Američke Države se nisu povukle. One su i do sada bile deo dijaloga i uključene u dijalog.

RTK2: Od kosovskih zvaničnika često stižu poruke da je krajnji cilj nakon sporazuma sa Srbijom prijem Kosova u Ujedinjene nacije. Morate priznati da je bitna i podrška Rusije koja ima pravo veta.

Haradinaj: Mislim da položaj Kosova u međunarodnoj zajednici i članstvo u UN nema alternativu i sve ide u tom pravcu. Odluku Srbije bi trebalo da poštuju i ostali, a rešavanje odnosa između Kosova i Srbije je bitno i zbog integracija u Evropsku uniju. I naš cilj i cilj Srbije je članstvo u EU. I jasno je da su otvorena pitanja prepreka na tom putu. Sada Srbija, na primer, svako otvoreno poglavlje mora i završiti. Srbija ne može napredovati ukoliko ne reši  i pitanje sa Kosovom. Isto važi i za Kosovo, ako ne rešimo sva otvorena pitanja, onda kasnimo.

RTK2: Da pričamo malo i o Briselskom sporazumu kao osloncu, bar za srpsku stranu i osnivanju Zajednice srpskih opština. Srpski političari svakodnevno broje dane, evo već je proteklo 1700 i nešto dana kako je ovaj sporazum na čekanju, to je sada i program vaše vlade, a ukoliko se ne varam, u okviru programa je i pitanje osnivanja ZSO.

Haradinaj: Ustav Kosova predviđa Asocijaciju opština sa srpskom većinom, ali je dogovor u Briselu bio predmet Ustavnog suda koji je doneo odluku koja je, rekao bih, između Briselskog dogovora i našeg ustava. Kao Kosovo spremni smo da napredujemo po pitanju Asocijacije, ali je vrlo bitno unutar ustava. Nemoguće je sada, posle Ustavnog suda, da izbegavamo ustav i mišljenje Ustavnog suda. Ali, rekao bih da sva dosadašnja rešenja, uključujući i dijalog, vode krajnjem rešenju. Unutar krajnjeg rešenja biće i zadataka, dogovora i protokola. I nezavisne zemlje koje su priznale jedna drugu imaju više od stotinu međusobnih dogovora i protokola. Znači, ne samo na unutrašnjem planu, već nakon priznanja moramo napredovati i na bilateralnim, ekonomskim, tržišnim i društvenim odnosima.

RTK2: Rekli ste da ćete početkom naredne godine obaviti transformaciju KBS-a u Vojsku Kosova, da li o ovom pitanju razgovarate sa srpskim partnerima u Vladi?

Haradinaj: Sada Kosovo ima svoje Oružane snage, to već postoji. Mi ih nazivamo Bezbednosnim snagama Kosova, ali ciljamo na ustavno ime i ustavni mandate Armije Kosova, što nije velika razlika, mi ne stvaramo nešto novo. Obučava ih NATO I KFOR i cilj je da završimo i ustavni okvir i verujem da je to dobro za sve koji žive na Kosovu, i za Srbe, jer što mirnije, što sigurnoije, što bezbednije Kosovo je u interesu svakog ko živi ovde. Još nismo razgovarali sa Srpskom listom o ovom pitanju, ali ja veoma dobro sarađujem sa njima po pitanju života, potreba svih naših građana, trudimo se da podmirimo sve njihove životne potrebe. Ali, o armiji još uvek nismo pričali.

RTK2: Znamo kakav je njihov stav i svakodnevno poručuju da neće menjati svoj stav, čak kažu da neće pregovarati po tom pitanju.

Haradinaj: Nismo imali prilike da o tome pričamo ali za mene je nerazumljivo da se ne uzima odgovornost jer ta snaga postoji i ima i Srbe unutra, isto kao policija, sudstvo pa i nije to neka razlika.To je veoma moderna snaga i nije lokalna već zapadna, sve obuke su od KFOR, NATO, rekao bih da Srbi ne razumu istinu te snage, kad bi oni posetili tu snagu i videli da su tu Srbi, Albanci, Turci, Romi, Aškalije, to je, rekao bih, napredna logika, onda bi oni drugačije i razmišljali. BSK su se trudile oko Srba u zimi kada su bili veći snegovi, kada su bili požari, kada im je bio potreban neki most, put, pomagali su Srbima koji su po selama imali poteškoće, bili su uvek uz njih.

RTK2: Još jedno veoma bitno pitanje za društvo i Kosovo je pitanje demarkacije. Od početka ste bili protiv aktuelnog sporazuma koji je postignut u okviru Berlinskog procesa, raspustili ste komisiju za demarkaciju čim ste došli na mesto premijera, oformili ste sada novu, šta očekujete od nje i da li će biti revizije sporazuma?

Haradinaj: Naši odnosi sa Crnom Gorom su dobri, kao i sa Makedonijom i Albanijom. Mi želimo da ti odnosi budu dobri sa svima i to nije nešto što bi otežalo naš odnos sa Crnom Gorom i zato imamo dobru komunikaciju. Sreo sam se sa premijerom Duškom Markovićem sada, kada sam bio u Briselu, dogovorili smo se i pozvao sam ga da poseti Kosovo što će učini najverovatnije krajem januara. Inače, u pitanju su putevi, ima dva puta koji vode do Crne Gore i od Crne Gore do Kosova, jedan ide za Plav, granica je bila na Čakoru, a drugi ide za Rožaje preko Peći. Za oba puta granica je bila u Kuli. To su granice koje su postojale i u bivšoj Jugoslaviji.

RTK2: A gde su sada granice po novom sporazumu?

Haradinaj: Prenete su u doline, sa Čakora u dolinu Rugove, a iz Kule je u blizini Peći. Zbog toga smo smatrali da su napravljene neke greške koje smo dali novoj komisiji da reši, a sada je to već u rukama poslanika. Sada je to u nadležnosti skupštine i zavisimo od njene odluke.

RTK2: Znamo koji su uslovi EU za dobijanje vizne liberalizacije, između ostalog tu je i usvajanje ratifikacije sporazuma sa Crnom Gorom. Predsednik Tači kaže da skupština ima 40 dana da usvoji Sporazum o demarkaciji, jer će se, u suprotnom, desiti nešto veoma loše po Kosovo?

Haradinaj: Inače smo gubili previše vremena. Taj sporazum čeka od 2015. godine. Zato sam radio aktivno na tome i preneo to skupštini i bilo koja doneta odluka biće neko rešenje. Ali, ja nisam gubio vreme, ne samo zbog toga što je predsednik Tači rekao, već zbog toga što osećam koliko građanima znači vizna liberalizacija. I ja sam zainteresovan za to.

RTK2: I dali ste rok do kraja marta, ako se ne varam?

Haradinaj: Optimista sam. Svi znaju da je Kosovo u nepravednoj situaciji. Mi imamo SSP koji je u početnoj fazi.

RTK2: Kada očekujete zvanični poziv za status kandidata?

Haradinaj: Naš cilj je da se to dogodi sledeće godine. Zavisi od nas koliko ćemo implementirarti dosadašnje dogovore i, naravno, zavisi i od političke volje Brisela.

RTK2: Da li mislite da su kosovske institucije ispunile uslov efektnije borbe protiv korupcije?

Haradinaj: Radimo na poboljšanju efikasnosti sudstva, tužilaštva, policije i svih institucija koje doprinose ovoj borbi. Takođe smo povećali i budžet u tom sektoru, tako da očekujemo da će Kosovo napraviti dobar temelj u tom pravcu.

RTK2: Koji su najveći uspesi nakon 100 dana rada vlade na čijem ste čelu?

Haradinaj: Mislim da je najbitnije što smo vratili u Vladu implementaciju dogovorenih sporazuma. Zadnjih dana smo sklopili dogovor i sa jednom bitnom američkom energetskom kompanijom koja ima 80 projekata širom sveta i koja je na Kosovu investirala 1.300 milijardi evra. Sav taj novac je novac investitora, nije naš. To je najveća investicija ikad na Kosovu. Ali, mi takođe radimo i na ekonomskom razvoju, poboljšanju uslova u zdravstvu i obrazovanju, jer situacija nije dobra u tim sektorima.

RTK2: Rekli ste da će od te investicije imati korist 10 hiljada građana, biće 10.000 novih radnih mesta. Da li je reč o tačnom broju?

Haradinaj: Što se tiče broja, možda će u ovom poslu biti angažovano oko 1000, ali se tu uključuju i ostale kompanije, restorani će imati više posla, zato će svi biti tu uključeni. Ne bi precizirao broj, ali jeste velik broj, jer je u pitanju ozbiljan projekat. Već od početka januara vidim drugu sliku Prištine i Obilića.

RTK2: Pričali smo o uspesima. Da li se odustajanje od članstva u Interpolu i Unesku mogu smatrati potencijalnim neuspesima?

Haradinaj: To jeste neuspeh za Kosovo, zato se pripremamo za sledeći put, u Interpol možemo aplicirati sledeće godine, a u Unesko nakon dve godine. Tražimo i pomoć, jer mislimo da je učlanjenje u ove organizacije u interesu svih, jer povećava sigurnost regiona. Takođe, Unesco čuva vrednosti koje već postoje na Kosovu, reč je o vrednostima koje ne pripadaju samo Kosovu, već svima.

RTK2: Kakvu saradnju imate sa srpskim predstavnicima u vladi? Oni kažu da sa Vama kao premijerom imaju najbolju saradnju do sada?

Haradinaj: Ja sam veoma iskren u saradnju sa njima. I poštujem ih, težim ka dostojanstvenosti.... Dobri su kao kolege, oni rade za narod Kosova, trude se za Srbe. Sarađujemo dobro sa Jevtićem, Rikalom, Todosojevićem, Rakićem, Šibićem, Radojčićem, gradonačelnikom Štrpca Bratislavom Nikolićem. Otvoren sam za saradnju i sa ostalim gradonačelnicima. Odnosi su iskreni, nema dvostrukih standarda, nije neka politička igra.

RTK2: Kada već govorite o saradnji sa srpskim predstavnicima, moram da pohvalim i saradnju vlade sa medijima, na čemu smo zahvalni, jer to nije bila dosadašnja praksa. Sada dobijamo ažurne informacije i na srpskom jeziku, na čemu Vam se zahvaljujem i u ime gledalaca.

Haradinaj: Srpski jezik je službeni jezik na Kosovu. Imamo poteškoća oko prevoda, ali smo pojačali rad Kancelarije za jezike, kolega koji vodi ovu kancelariju veoma je aktivan i težimo da informišemo i Srbe na Kosovu, ko god živi tu mora da se informiše i da se oseća kao u svojoj kući. Insistiramo na tome i radimo na zapošljavanju Srba na Kosovu.

RTK2: Bližimo se kraju intervjua pa da vas pitam za očekivanja u 2018. godini. Kakav budžet su usvojili poslanici?

Haradinaj: Budžet je veoma ozbiljan i stabilan, preko 2 milijarde evra. Ekonomski rast će biti veći tokom iduće godine, neće biti 4.6 %, već očekujemo negde oko 6%, zahvaljujući najavljenim investicijama tokom naredne godine. Ima i porodica koje teško žive, svesni smo toga, ali zato mi radimo i nedeljom kako bi rešili što više problema građana.

RTK2: Da, dosta radite, to se vidi.

Haradinaj: Kosovo je skoro završilo svoju mrežu auto-puteva, pre neki dan je završena još jedna deonica ka Skoplju, ostao je put do Gnjilana i ka Bajram Curi, sve do Niša? Kada  je to u planu, imate li konkretne projekte?

Haradinaj: Da, nastavljamo sve auto-puteve. Sledeće godine nastavljamo auto-put do Peći i Đakovice, takođe do Merdara i i do Mitrovice. Sledeće godine počinje izgradnja auto-puta i za Gnjilane. Radiće se i auto-put do Istoka, Peći, Dečana,  Đakovice, Prizrena... Time završavamo mrežu puteva i auto-puteva. Sledeće tri biće završena mreža puteva i auto-puteva na Kosovu. Tu gde moramo da radimo više su železnice, koje nisu u najboljem stanju.

RTK2: Ima projekat EU koji su dali pomoć ...?

Haradinaj: Da, ali i mi moramo da ulažemo , jer je to veliki  zajednički projekat. Oni su dali veliku pomoć, ali tu ima dosta posla pa moramo i mi da damo svoj deo, najverovatnije Kosovo će zahvaljujući infrastrukturi biti spremno da pruži najbolju ponudu u regionu. Infrastruktura je veoma bitna za investitore i ako mi osposobimo infrastrukturu, za 45 minuta možemo biti u Skoplje, za najviše 2 sata u Draču, povezivanje sa Srbijom takođe bi bilo brže. Zbog toga je naš cilj da imamo dobru ponudu i da budemo konkurentni u regionu. Nije u redu da naša omladina teži samo da ide na Zapad, ona mora stvarati život ovde.

Haradinaj: Da, to je jedan od vaših prioriteta i budućeg rada, da mladi ostanu ovde i da ne traže azil u zemljama Zapadne Evrope.

RTK2: Za kraj, šta biste poželeli građanima Kosova u novoj godini?

Haradinaj: Prvo bi im rekao da kao vlada radimo ozbiljno  obećavamo samo,  nego stvarno radimo. Srbima na Kosovu bi poručio da se osećaju kao i svi građani Kosova - da su u svojoj zemlji. Radićemo još da bismo imali državu kakvu zaslužujemo. Nećemo možda nikada dostići da imamo baš sve, ali možemo imati ono minimalno, da ne budemo gori od ostalih zemalja u region.

RTK2: Hvala Vam što ste izdvojili vreme za RTK2.

Haradinaj: Hvala i vama. Srećan Božić i Nova godina, sve najbolje.