14:55

04.06.2019

14:55

04.06.2019

Aleksandra Zdravković, RTK2

Nestabilne vremenske prilike i nizak atmosferski pritisak mogu da izazovu niz zdravstvenih problema, među kojima je i povišen krvni pritisak. Hipertenzija je jedan od uzroka akutnog infarkta miokarda, odnosno srčanog udara, koji sve češće pogađa i osobe mlađe od 40 godina.

Nagli pad ili skok temperature vazduha dovode do toga da se pacijenti sa srčanim tegobama češće obraćaju lekarima za pomoć. Česte promene vazdužnog pritiska utiču na osobe koje pate od hroničnih bolesti, poput reume, kardiovaskularnih bolesti, a naročito kod onih koji imaju neregulisanu hipertenziju.

“Preporučuje se da se krvni pritisak kod takvih osoba meri u jutarnjim satima, oko podneva i u večernjim satima kao i da pacijenti treba da imaju svoju evidenciju merenog krvnog pritiska”, navodi kardiopulmolog prof. dr Dragiša Rašić.

„Naš savet pacijentima je da u svemu budu umereni, umerena fizička aktivnost, da manje izlaze napolje ukoliko im ne prija ta promena u temperaturi, umerenost u jelu, smanjen unos masne i slane hrane, pojačan unos tečnosti“, kaže lekar opšte medicine u Hitnoj pomoći u Lapljem Selu Sanja Trajković.

Pacijenti koje smo zatekli u čekaonici uglavnom kažu da su se upravo zbog promenljivog vremena osećali loše.

“Teško, ne mogu da dišem zbog ovog vremena”, kaže pacijent koji čeka na pregled.

“Za bolesne je mnogo teško, sve boli, reuma, gušenje, srce mi nije dobro”, navodi jedna pacijantkinja.

“Toliko mi smeta ovo vreme da ne mogu to da opišem, jako mi smeta, teško je, kičma mi se ukočila, smeta mi za srce i pritisak koji momentalno skače”, dodaje druga.

Akutni infarkt miokarda češće pogađa muškarce nego žene, a u poslednje vreme je češći i kod osoba mlađih od 40 godina. Lekari napominju da je bitno da se svi simptomi koji prate srčani udar prepoznaju na vreme.

”Simptomi su jak bol u grudima u vidu stezanja ili žarenja sa širenjem u vrat, levu ili desnu ruku. Bolovi mogu da se jave i u predelu abdomena, sa mučninom ili povraćanjem, jedna opšta slabost ili maslaksalost. Ukoliko to traje duže od sat vremena pacijenti obavezno moraju da se jave na pregled”, navodi profesor Rašić.

Kardiovaskularne bolesti su prema podacima Svetske zdravstvene ogranizacije najčešći uzročnik smrti na svetu. Procenjuje se da je u 2016-oj godini 17, 9 miliona ljudi umrlo od posledica kardiovaskularnih bolesti, što predstavlja 31 odsto smrtnih slučajeva na globalnom nivou.