15:55

15.08.2019

15:55

15.08.2019

Milena Todorović, Radio Kosovo 2

Saša Sekulić je 2002. godine pokrenuo proizvodnju ratluka i žele bombona. Bio je i ostao jedini proizvođač u ovoj delatnosti u srpskim sredinama južno od Ibra, te mu i plasman nije bio problem. Međutim, zbog izvesnih novina koje su nastupile nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, privrednici su počeli da se suočavaju sa problemima plasmana a samim tim i sa smanjenom proizvodnjom. Sekulić je svoju firmu registrovao u dva sistema, kosovski i srpski, plaća dva poreza, a ima pristup samo tržištu u srpskim sredinama na Kosovu. Nekada je imao 27 zaposlenih radnika, a danas je svoje poslovanje sveo na porodični biznis.

“Od 2013. godine broj radnika je opadao, ali smo mi nastavili  sa smanjenim kapacitetima. Iako smo prvobitno proizvodili i do 700 kilograma dnevno, sada mesečno proizvedemo nešto malo više od toga”, navodi on.

Sekulić objašnjava da privrednici iz srpskih sredina na Kosovu ne mogu da izvoze svoje proizvode za Srbiju, jer zvanični Beograd ne priznaje robu koja na deklaraciji ima poreklo sa Kosova. Ovi problemi sa izvozom su nastali od kako je potpisan Briselski sporazum između Prištine i Beograda.

“2003. godine sklopili smo ugovor sa firmom “Delta- Maxi” iz Beograda, kasnije smo nastavili saradnju i sa novim vlasnikom koji je kupio tu firmu. Međutim od stupanja na snagu Briselskog sporazuma, u jednoj od tačaka stoji da moramo da radimo onako kako smo registrovani na Kosovu, a do tad je bilo dvojne registracije i po kosovskom i po srpskom sistemu. Nakon toga mi smo za Srbiju postali inostrani dobavljači. Na deklaraciji inostranih dobavljača stoji naziv, mesto i zemlja porekla. Ministarstvo poljoprivrede Republike Srbije koje izdaje dozvole za deklaracije nije dozvolilo da kao zemlja porekla stoji Kosovo i nakon toga mi smo onemogućeni za dalju saradnju sa jednim ogromnim trgovinskim lancem”, dodao je.

Saša Sekulić iz Gračanice napominje da srpskim privrednicima nije dostupno ni kosovsko tržište. On naglašva da od osnivanja firme pokušava da uspostavi saradnju sa velikim trgovinskim lancima van srpskih sredina, međutim sve njegove incijative su bezuspsešne.

“I dalje imamo problem sa neplasiranjem robe u kosovskim marketima, iako smo mnogo razgovarali i sa privrednom komorom i sa udruženjima, nismo uspeli da ostvarimo nikakvu saradnju. Mi nemamo nikakvih problema kada od Albanaca kupujemo sirovine, međutim od uvođenja taksi na uvoz robe iz Srbije, one su poskupele a samim tim i gotov proizvod”.

I podrška  lokalne samouprave nije na zavidnom nivou, ističe Sekulić.

“Moram da budem iskren i da kažem da saradnja ne postoji, ovde je sve drugo bitnije od proizvodnje. Preči su projekti nevladinih organizacija, nemam ništa protiv ali sam mišljenja da sektor proizvodnje treba da bude na prvom mestu. Sa nama se slabo i razgovara, niko nas ne obilazi”.

Sekulić je i predsednik Asocijacije srpskih privrednika u Gračanici. Članovi asocijacije , njih 40-ak, uputili su predlog  državnom sekretaru u Ministarstvu privrede Vlade Srbije, kome su ponudili konkretno rešenje problema privrednika iz srpske zajednice na Kosovu.

“Mi smo gospodina Branimira Stojanovića upoznali sa tim problemom, dali smo mu predlog rešenja, videćemo da li će oni to da usvoje. Mi predlažemo da firma “Metohija”  koja je u sastavu Vlade Srbije, otkupljuje proizvode od nas”.

Proizvodnja ratluka i žele bomboma  relativno nije zahtevan posao, ističe Sekulić I dodaje da su usavršili tehniku proizvodnje, s obzirom da i to ne iziskuje veliko umeće.

“Danas više ne postoji tajna dobrog ukusa, lako se dolazi do toga. Glavne sirovine su šećer, skrob i voda, kuva se dok ne ostane 20% vlage, zatim se dodaju boje i aroma i na kraju komercijalno pakovanje”, ne krije on.

Prodaja ovih proizvoda je periodična, svojevremeno je bilo i dobre zarade, dok je danas sve svedeno na minimum, napominje Sekulić. Uprkos brojnim problemima, Sekulić ne odustaje od proizvodnje. Nada se da će se pronaći rešenje koje će vratiti prvobitni  proizvodni kapacitet, ali i zaposlene u ovoj firmi.