17:09

17.08.2019

17:09

17.08.2019

Evica Kovačević. RTK2

Srbobran je selo  udaljeno oko 15 km od Istoka . Od nekadašnjih tridesetak srpskih kuća, u Srbobranu danas živi svega osmoro srba, uglavnom starijih . Ono što krasi ovo selo jesu  dobrosusedski odnosi i sa Albancima i Bošnjacima, ali im kako kažu nedostaju oni koji su otišli i vreme kada  je dečja graja odzvanjala Srbobranom.

Netaknuti beskrajni pejzaži okupani mirisom leta, srdačno vas dočekuju kad zakoračite u Srbobran, povratničko selo nadomak Istoka, u kome je, nažalost, svega osmoro Srba. Kažu nam da sa komšijama Albancima i Bošnjacima  žive u miru. Obrađuju zemlju i nemaju većih problema.

"Došla sam ovde pre 13 godina i odkako sam ovde ne mogu da se požalim, ne dira nas niko, normalno živimo. Normalno obrađujemo zemlju , jeste da su ranije čuvali stoku na našim imanjima, ali odkako smo mi došli svi su se povukli i nisu više dolazili. Ovde živim sa sinom i dvoje unučadi, ostali su u Srbiji imaju posla, ne mogu ovde da se vrate,  jer nema posla", kaže Slobodank Simonović iz Srbobrana.

Posla nema, pa se ozbiljnijem povratku više i ne nadaju.

"Nema posla ni za našu, ni za Albansku decu , čim ne rade fabrike  nema ni posla, tako da je teško i za našu i za njihovu omladinu, jedino što funkcioniše jeste prosveta i zdravstvo", kaže Slobodanka.

Reklo bi se - uobičajena slika povratničkog sela. Zatim upoznajemo devetnaestogodišnjeg Milana Simonovića i njegovog brata Bogdana. Uprkos tome što su  upućeni jedan na drugog,  bez ikakvih uslova za razonodu, Milan je pravi profesionalac u karateu.

"Ovako nije loše za život , ali konkretno za mene i brata je teško, nema uopšte omladine, brat i ja smo najmlađi u ovom selu, Srba ima slabo da bi mogli da odemo kod nekog, a srpska sela gde je naša generacija  su daleko. Treniram karate, počeo sa da treniram u Severnoj MItrovici. Učestvovao sam  na takmičenja po  Srbiji i Kosovu i osvojio sam dosta medalja", kaže Milan Simonović iz Srbobrana.

  U Srbobranu nema ni škole ni lekara, pa meštani često odlaze u obližnje Osojane. Ispraćaju nas u nadi da će im od nadležnih stići bilo kakva pomoć koja bi im olakšala svakodnevnicu.