16:15

01.09.2019

16:15

01.09.2019

Maja Denić. RTK2

Koštunjavo voće koje je poslednjih godina dobilo na značaju je lešnik. Iako nema puno proizvođača koji uzgajaju ovo voće, oni koji su uložili u ovu investiciju kažu da ne treba puno znanja da bi uzgoj ovog voća bio uspešan.

Umesto setve uobičajenih ratarskih kultura Goran Marinković iz Dobrotina odlučio je da zasadi lešnik. Na parceli od 50 ari nalazi se oko 300 stabala ovog koštunjavog voća, koje je prošle godine pokazalo i prve plodove. Mala plantaža lešnika, kako je Goran zove, ne traži puno ulaganja, ali osnovne agrotehničke mere moraju biti primenjene.

"U prvoj godini treba kupiti sadnice, naći dobar repromaterijal, uraditi ispitivanje zemljišta. Ulaganja nisu velika, ali ih ima, npr. parcela od 50 ari, da smo je još ogradili koštala bi nas oko 3.000 evra. Mislim da to nije mnogo za ono što smo mi sada dobili. Sada je naš lešnik u četvrtoj godini, u trećoj je pokazao nešto malo plodova, ove godine imamo malo više, ali smo zadovoljni za sada",  ističe Goran Marinković iz Dobrotina.

Vođen time da je lešnik na ceni i  Radojica Stojanović iz Lapljeg Sela odlučio je da zasadi 50 stabala ovog voća.

"Imali smo parcelu gde je bila šljiva, nju smo uklonili i zasadili lešnike. Ovo je druga godina, nadamo se za nekih tri do četiri godine i prvim plodovima. Za sada ne tretiramo nikakvim aparatima, nekada zalijemo, potrebna je međuredna obrada zemljišta, ne treba veliki rad oko njih.Sa malo truda i rada može da se ubere plod",  izjavio je Radojica Stojanović iz Lapljeg Sela.

Proizvođači ističu da je lešnik veoma deficitaran kao proizvod, pa se za plasman ovog voća ne brinu previše.

"Znamo da se 95 odsto lešnika uvozi, prema tome nadamo se da ćemo prodati naše plodove i naći svoje mesto na tržištu. Mislim da to neće biti veliki problem", kaže Goran.

"Tu ćemo prodavati po našim prodavnicama , ima onih koji prave torte, kolače. Ima otkupnihj stanica za maline, a za lešnike stvarno nisam čuo. Mislim da ćemo se snaći za prodaju", naglašava Radojica.

Goran planira proširenje proizvodnje, sa tim što bi promenio način sadnje, kaže da je sada popularan špalirni način sadnje, sa kojim bi prinos bio tri puta veći. Cena lešnika se kreće u proseku od 5 do 6 evra po kilogramu, ako tome dodamo da Vlada Kosova ovim proizvođačima daje subvencije od 400 evra po hektaru, priznaćete nije nimalo loše. Da li će lešnik biti jedna od biljaka budućnosti, koja će zaživeti na ovim prostorima, ostaje da se vidi, ali je sigurno da se poslednjih godina povećao broj zasada pod ovom kulturom.