12:43

05.09.2019

12:43

05.09.2019

Evica Kovačević, RTK2

Da je život neretko surov svedoče i meštani Boževca, sela u opštini Raniliug. Bez puta, posla, u siromaštvu, Boževčani su u više navrata apelovali da im se obezbede osnovni životni uslovi, ali su, nažalost, i dalje prepušteni sami sebi.

Kako to obično biva, kada nema osnovnih uslova za život, kreće se u potragu za boljim. Tako je i Boževce, selo u netaknutoj prirodi, u kome se nekad čula dečja graja, postalo jedno od onih sa staračkim domaćinstvima.

,,Ne verujem da se u 14. veku živelo ovako, kao što ovaj narod ovde živi. Pričao sam i sa predsednikom opštine Ranilug, da se ovaj put sredi, kako bi zadržali ovaj narod ovde, ne može narod da živi ovde kad ni put nemamo. Ranije kada sam ja išao u školu bilo je oko 200 đaka a ja sam 77 godište, sada samo jedan“, kaže meštanin sela Boževca Nebojša Marković.

Sličnu priču slušamo i od Vesne Jevtić. Izolovana od sveta i narušenog zdravstvenog stanja, živi u trošnoj kući. O njoj brine jedino zet koji svakodnevno prelazi po nekoliko kilometara kako bi joj dopremio hranu.

,,Nemam nikoga, sama živim, kuća se polako ruši, ni vodu nemam, sama sam u ovoj šumi“, kaže Vesna Jevtić iz Boževca.

,,Nema šta da jede, nema šta da pije, narodna kuhinja joj daje hleb. Nema ni gde da spava, nema šporet, ništa nema, čak ni televizor. Ona je potpuno sama, vidite gde živi u kojoj šumi, ja kao muškarac ne bi smeo da živim ovde“, kaže Nikola Perić zet Vesne Jevtić.

Boževce se tiho gasi, a njegovi stanovnici, zaboravljeni  od svih, ipak ne gube nadu da će odnekud stići pomoć koja bi im olakšala život.