15:05

07.10.2019

15:05

07.10.2019

Aleksandra Nićić, RTK2

Tehnološki razvoj ima svoje dobre i loše strane, jedna od lošijih strana je i potiskivanje starih zanata koji polako padaju u zaborav. Jakup Češmedžija iz Prištine ne odustaje od krčuva tradiciju krojačkog i torbarskog zanata.

Da je narodna izreka „zanat zlata vredan“ tačna, svedoči Jakup Češmedžija iz Prištine, koji je krojačkim zanotom počeo da se bavi iz jednog razloga.

„1964. godine sam počeo da se bavim ovim zanatom, za to sam se odlučio samo zbog matematike, jer sam mislio da kod krojačkog zanata nema matematike, a najviše mi je matematika trebala kod krojačkog zanata, tašnarski zanat počeo sam 1997. godine“, kaže Jakup.

Kako bi opstao u ovom poslu, majstor mora voditi računa ne samo o svom umeću već i o odnosu sa onima koji cene njegove usluge.

„Ponašanje sa mušterijama prvo, ako se ne ponašaš sa mušterijama dobro nećeš imati sa kim da radiš i to je, važno je čovek biti. Kad se ponašaš dobro imaćeš posla, radićeš dok možeš“, rekao je Jakup.

Upornost se isplati, tvrdi, a zbog čega se odlučio i za tašnarski zanat...

„Nisam nikad mislio da ću raditi ovaj zanat, ali kad sam ostao bez posla, počeo sam, ali sam video dosta haira, što bi mi rekli. Tašnarski zanat me sad izvlači, pre ’86. kad sam kao radnik morao sam svake nedelje da sašijem 26 pari pantalona, a verovali ili ne, ima dve-tri godine ne mogu ni 10 pari da sašijem, stariji i mlađi navikli su se na farmerke“, rekao je Jakup.

Zanat se nekad učio godinama, dugo se šegrtovalo i dokazivalo majstorsko umeće, a danas i nema mladih koji bi se njime bavili. Rado se priseća nekih srećnijih vremena.

„U Prištini je bilo kad si tražio ćerku za sina, pitao je ima li zanat, ne ima frakultet, a ne treba. Ako nije imao zanat nije mu dao ćerku. Verovali ili ne zanat je zlato, nikad bez hleba neće da te ostavi. Radio sam kao vojnik u Nišu, u slobodno vreme radio sam kod krojača i uvek sam imao pare, nisam opterećivao oca i brata da mi šalju i pored toga, njima sam slao“, rekao je Jakup.

Priština je ne tako davno bila poznata po raznim zanatlijama čije su se radnje nalazile u centru grada. Danas ih je, nažalost, sve manje, jer je mnogo jednostavnije soknuti do tržnih centara i kupiti stvar kojoj je cena niža, nego strpljivo ići na probe i diviti se onome što niko sem vas nema.