19:28

01.11.2019

19:28

01.11.2019

Aleksandra Nićić, RTK2

Slika nekadašnje kuće – ćerpičare, danas je  prava  retkost. A naša kamera se uputila u neke od njih, dajući tako skroman doprinos očuvanju graditeljstva naših predaka. 

U mnoštvu modernih kuća, urađenih po ugledu na one širom zapadnih zemalja, pojavi  se tek po neka ćerpičara u kojoj se i dalje odvija život. Porodica Miljković iz Livađa u svom dvorišti ima čardak , izgrađen pre više od jednog veka, koji odoleva zubu vremena.

"Ja sam ovde 33 godine, kuća je još u upotrebi, ne boravimo u njoj tokom cele godine, već samo u letnjim mesecima, tu spremamo za slavu, joju obeležavamo u novoj kući. Po priči mog supruga, stara je preko 100 godina, njegova tetka je tu rođena i umrla. Trudimo se da je održavamo, mada bi nešto i moglo da se renovira, jer je dosta  ekipa dolazi da je snima, kao i folklorna društva koja se trude da očuvaju tradiciju", rekla je Jasna Miljković.

Donji deo kuće je grđen od kamena, a u gornjem delu su zidovi od ćerpiča, debljine i do jednog metra. Na čardaku su tri sobe i terasa.

"Ima još jedan čardak u komšiluku, u Livađu je bilo tri čardaka, jedan je porušen, ostala su samo dva. Slava nam je 4. decembra, okupljalo se po 3-4 dana. Karakteristično je što je kuća mnogo topla, nema vlage,  dok je leti  hladovina", kaže Miroslav Miljković.

Miljkovići odavno žele da obnove staru kuću, ali nemaju dovoljno sredstava.

"Ovo je uspomena za naše unuke, praunuke, nadamo se da ćemo doživeti i da vide, ako bude bilo vremena i sredstava. Možda se to malo zakrpi kad je krečenje, inače je sve kao što je bilo. Ništa nije dorađivano, niti malterisano  nešto ponovio, sve je kao što je bilo. Donje prostorije koristimo, gornje održavamo, kolko smo u mogućnosti, nema kreveta, prazne su sobe, ali koliko možemo, ne dozvoljavamo da propadaju", kaže Jasna.

Ćerpič je cigla od nepečene zemlje, pomešane sa slamom, sušena na suncu.  U Batusu smo naišli na prizemnu kuću u kojoj živi devedeset trogodišnji Srećko Denić. Iako u svom dvorištu ima i novu kuću, odlučio se da svoj život provede u staroj.

"Ranije je takvo vreme bilo, sve su bile pravljene od ćerpiča, posle nekog vremena izašle su nove. Ko je imao pare pravio je, ko nije imao, ćutao je kao ja. Nije teško da se napravi ovakva kuća, zadržava toplotu, postojana je , zato je i izdržala ovoliko godina", kaže Srećko Denić.

Ćerpičare su deo naše materijalne baštine i treba ih čuvati, saglasni su stručnjaci.

"U samoj Gračanici imamo par tih kuća, dobro je što imamo različite, kao što je ova na dva etaža. Uglavnom su te stare  prizemne srpske  kuće imale tri prostorije, glavnu koja se zvala ognjište i to je bilo centar okupljanja porodice. Većina tih starih srpskih kuća je u sklopu te dnevne sobe i pored spavaće sobe bila je i štala. Trem je ono što je karakteristično jer se proteže dužinom cele kuće. Temelji su bili od lomljenog kamena i bili su povezivani blatnim malterom, a zidovi građeni od zemljane cigle, poznate kao kao ćerpič. Zidovi su bili uvezani drvenim ručno obrađivanim gredama, što je poznato kao bonruk sistem, te kuće bile su pokrivene ćeramidom", objašnjava arhitekta Dejan Jovanović.

Još uvek nijdna od ćerpičara na teritoriji Opštine Gračanica nije pod zaštitom iako bi uz nešto ulaganja ovakve kuće predstavljale pravu turističku atrakciju.