14:24

06.11.2019

14:24

06.11.2019

Maja Denić, RTK2

Gornja Brnjica ne nalikuje onom selu od pre 20. godina, kada je sve vrvelo od života. Mnogo toga se promenilo, pa i etnički sastav, zbog čega je u ovom selu iz godine u godinu sve manje Srba.

Srbi iz Gornje Brnjice, koja se nalazi tik uz Prištinu, ovaj grad više ne prepoznaju. Kažu da žive od danas do sutra, jedne zadržava posao, a druge vezuje kućni prag. Slađanu i Svetlanu Gigić zatičemo u dvorištu, zajedno lakše prebrode sumorne dane.

’’Iz dana u dan nas je sve manje, naša famiija je na okupu, pa se mi međusobno oblazimo, tako da nam uz druge obaveze prođe dan. Mladi su otišli jer ovde nisu mogli da nađu posao. Nemamo gradsku vodu već 20. godina, da nema bunara gde je voda na izmaku zbog sušne godine, bilo bi katastrofa. Niko nas ne obilazi, ne znam da li neko zna da ima Srba u Gornjoj Brnjici’’,  rekla je Slađana Gigić.

‘’Kakav život može da bude ovde, zatvoreni smo ovde, ako odemo do Gračanice u nabavku i to je sve. Problema nemamo, ali svi su nas zaboravili, niko ne dolazi da pita da li nam treba nešto, kako živimo. Prođemo kroz selo nema žive duše, opet mi smo navikli, ali za decu uslova nema’’, istakla je Svetlana Gigić.

U selu ima i onih koji žive od minimlaca, pa se na različite načine dožvljavaju da prežive. Miloradu Gigiću je pre tri dana otrovana krava, od koje je umnogome zavisio njegov opstanak.

‘’Živeo sam od te krave, sa penzijom od 8.000 nisam mogao. Prodavao sam mleko i sir, sada ne znam kako dalje’’, izjavio je Milorad Gigić.

Osnovna škola je pre deset godina ostala bez đaka, a deca se mogu nabrojati na prste jedne ruke. U ambulantu, smeštenu u školskoj zgradi, doktor dolazi jednom nedeljno.

‘’Imamo osnovnih sredstava za rad i ono što treba meštanima završimo’’, kaže Slađana Đorđević, medicinska sestra.

Na brežuljku iznad sela nalazi se crkva Svetih apostola Petra i Pavla, odakle se pogled pruža ka Gazimestanu. 12. jul je jedini dan u godini kada porta oživi, na Petrovdan u Gornju Brnjicu dolaze i oni koji su iz nje odavno otišli, a preostali Srbi, uprkos ispraznom životu, i dalje očekuju da će se neko odlučiti na povratak.