18:51

14.11.2017

18:51

14.11.2017

Siniša Kostić, RTK2

Najveći problem građana na severu Kosova je bezbednost, a najveći bezbednosni rizik su međuetnički incidenti, pokazali su rezultati istaživanja organizacije Aktiv koja je od maja do avgusta ove godine sprovela anketu o važnim društveno-političkim temama. Briselski proces podržava 20 odsto ispitanika, dok 42 procenta smatra da se život Srba na severu pogoršao nakon dogovora Beograda i Prištine.

Treće izdanje Analiza trendova: stavovi građana na severu Kosova je pokazala da Srbi kao svoj najveći problem vide bezbednost, dok su nezaposlenost i politička situacija na drugom, odnosno trećem mestu. Najveći bezbednosni rizici su međuetnički incidenti, politička nestabilnost i organizovani kriminal. Lazar Rakić iz Centra za alternativno rešavanje sporova kaže da koncept bezbednosti Srba sa severa treba podeliti na fizičku, institucionalnu i ekonomsku. Sinonim fizičke bezbednosti je most, institucionalne odnos Vlade Kosova prema Srbima, a ekonomske integracija srpskog u kosovski sistem, tvrdi Rakić.

"Tu imamo recimo problem sa ličnim dokumentima, problem sa zapošljavanjem u javnom sektoru, imali smo tu poruku sa Rosu policijom prošle godine, problem prava na jezik, problem privatne svojine na Kosovu, slučaj zida gde smo imali akciju kosovske vlade koja je negirala kompetenciju lokalne samouprave i pokušavala da nametne rešenje sa centralnog nivoa", dodaje Rakić.

Kada je reč o poverenju građana u institucije, ono je na veoma niskom nivou, navodi se u ovom istraživanju. Ipak, Srbi na severu najviše veruju organima Republike Srbije, a najmanje Vladi Kosova.  

"Razlog za ovo je što se građani na severu Kosova nalaze u jednoj veoma nezgodnoj situaciji", ističe Jovana Radosavljević, izvršna direktorka Nove društvene inicijative. Dodaje da se Srbi nalaze između dve strane i na trenutke, a možda i stalno se osećaju kao da ne pripadaju ni tamo ni ovamo. "To je problem i vlade u Prištini i vlade u Beogradu zato što u predhodnom periodu nisu uspeli da se građani osećaju bolje, bezbednije i sigurnije i da imaju bolji utisak o životu i generalno perspektivi na severu Kosova", kaže Radosavljević.

Briselski proces podržava 20 odsto ispitanika, dok 42 procenta smatra da se život Srba na severu pogoršao nakon dogovora Beograda i Prištine.

Ovo je jedan od većih negativnih trendova koji smo zabeležili. Takođe, ove godine 11 odsto ispitanika više nego prošle smatra da Briselski sporazum nije unapredio prava i slobode srpskog naroda na Kosovu. Razlog za ovakvu promenu leži u činjenici da oni delovi sporazuma koji su označeni kao prioritetni kakva je bila Zajednica srpskih opština nisu implementirani", naglašava Milica Andrić iz NVO Aktiv.

U delu istraživanja o Zajednici srpskih opština, 40 odsto ispitanika smatra da će ZSO biti formirana do kraja godine, trećina je imala odričan odgovor, dok tek 13 procenata anketiranih očekuje poboljšanje života Srba po njenom formiranju.

Komentarišući rezultate istraživanja koje se odnosi na mlade na severu Kosova, Stefan Veljković iz Omladinsko edukativnog kluba Sinergija kaže da oni pokazuju jednu neizvesnost.

"Ja mogu iz svog sedmogodišnjeg iskustva kao omladinski radnik da vam kažem da sedam od deset madih ljudi sa kojima pričam, žele da napuste sever Kosova u najkraćem mogućem periodu jer ne vide perspektivu, što je izuzetno problematično", tvrdi Veljković.

Preko 90 odsto anketiranih smatra da se stvari na Kosovu ne odvijaju u dobrom smeru, dok svaki drugi navodi da će život Srba na Kosovu za tri godine biti lošiji nego danas i da u narednih pet godina ne vidi sebe na Kosovu. Negativan stav prema Evropskoj uniji ima 60 odsto ispitanika, čak 77 procenata građana smatra da je zvanični Brisel u procesu dijaloga na strani Prištine. Najvažniji partner u ostvarenju interesa kosovskih Srba je Rusija, navodi 65 odsto ispitanika. Ulazak Kosova u EU podržava oko 10 odsto anketiranih građana, dok je svaki četvrti saglasan sa učeščem Srba u institucijama Kosova. Istraživanje je obavljeno od maja do avgusta u četiri opštine na severu, a pored građana obuhvatilo je i intervjue sa političkim predstavnicima Srba i analitičarima.