15:09

03.01.2018

15:09

03.01.2018

Beta

Od objavljivanja UNS-ovih saznanja povećan je broj otvorenih istraga o ubistvima novinara na Kosovu, saopšteno je danas iz UNS-a.

Dok su obavljali radne zadatke i samo zato što su novinari, tokom i posle rata na Kosovu, ubijeno je i kidnapovano 14 novinara i medijskih radnika. Počinilaca nema. Ubice i kidnaperi i danas su na slobodi, podsećaju iz UNS.

Kako navode, intezivno istražujući tu temu, Dosije Udruženja novinara Srbije došao je do novih podataka, uočio načine na koje su ometane istrage, istakao propuste i nadležnima postavio brojna pitanja.

Za poslednjih mesec i po dana, od kada objavljuju nova saznanja, zvanični broj otvorenih istraga ubistva i kidnapovanja novinara, u Prištini se povećao sa dva na sedam.

UNS je otkrio da je Krist Gegaj, komentator i urednik u programu na albanskom jeziku RTV Priština, ubijen septembra 1999, posle dolaska NATO snaga na Kosovo.

Dosije je utvrdio da je Euleks saznao da su Ranka Perenića i Đuru Slavuja, ekipu Radio Prištine, kidnapovali pripadnici OVK (21. avgusta 1998), pa ubrzo zatvorio istagu.

Snežena Perenić tek nedavno je obaveštena da je njenog supruga "na putu presrela naoružana grupa ljudi koji su nosili obeležje OVK, zapretila oružjem i odvela u nepoznatom pravcu".

Obaveštenje je dobila pošto je UNS intenzivirao istraživanje.

Iz UNS-a navode da su u razgovoru sa najmanje 200 sagovornika: srodnika, kolega, poznanika i pripadnika medđunarodnih misija, došli do informacija o ubistvima i kidnapovanjima kolega, koji nisu bili poznati javnosti.

Nekadašnji šef američke diplomatske posmatračke misije na Kosovu (KDOM) Šon Berns kazao je da se čini da je u području u kojoj su kidnapovani Perenić i Slavuj najviše uticaja imao Fatmir Ljimaj, ali da se taj deo preklapao sa uticajem OVK iz zone Paštrik, koja je bila koncentrisana u Prizrenu, te da su isto tako do te lokacije dolazile i jedinice pod kontrolom Ramuša Haradinaja. Milivoje Miki Mihajlović, nekadašnji urednik Radio Prištine i rukovodilac Medija centra u Prištini, obelodanio je i da je malo posle otmice novinar Njujork tajmsa Majk O’Konor u mestu Bela Crkva video automobil, plavu "zastavu 128", kojim su Perenić i Slavuj otišli na radni zadatak i diktafon "soni" koji su poneli. Ni automobil, ni diktafon do danas nisu pronađeni.

Euleks je istragu zatvorio pre četiri godine, ali posle objavljenih tekstova i insistiranja UNS-a da ništa nije uradjeno kako bi se saznala istina, 3. novembra 2017, otmice Perenića i Slavuja pruzima Specijalno tužilaštvo Kosova i istraga je ponovo otvorena.

Iz UNS-a navode da su došli do informacija da je ubistvo novinara "Medija ekšn internešenel" i prevodioca Aleksandra Simovića Sime, počinjeno takođe posle dolaska međunarodne zajednice, jedini od 14 slučajeva koji je Euleks istraživao kao ratni zločin.

Od nadležnih te misije UNS nije dobio odgovor da li će se taj zločin naći pred Specijalnim sudom za ratne zločine na Kosovu. Prema poslednjim informacijama, to ubistvo je "u procesu primopredaje" ka kosovskim institucijama.

Očekuje se da će i ta istraga ponovo biti otvorena, navode iz UNS-a.

Pošto su iz UNS-a šefici Euleksa Aleksandri Papadopuli predočili saznanja, iako ta misija od uspostavljanja tvrdi da nema informacija o otmicama novinara prištinskog "Jedinstva" i dopisnika "Politike" Ljubomira Kneževića (otet 6. maja 1999.) i radnika RTV Priština Mila Buljevića (otet 25. juna 1999.), sada ih je ipak pronašla.

Posle pretrage arhive, Euleks je u oktobru obavestio UNS da ipak imaju informacije o kidnapovanju Kneževića i Buljevića.

Posle toga i devet izgubljenih godina, istrage su sada predate Specijalnom tužilaštvu Kosova. Za istragu otmice Kneževića zadužena je tužiteljka Drita Hajdari, a za istragu kidnapovanja Buljevića tužilac Eljez Bljakaj.

UNS navodi da je došao i do podataka koji ukazuju i na krivično delo ometanja pravde.

Prema njihovim navodima, policija pod nadzorom Unmika nije postupala po zahtevima tužilaca u istragama poznatih albanskih novinara, bliskih Ibrahimu Rugovi, političkom protivniku Hašima Tačija i Azema Sulje.

Kada je novinar "Rilindje" Šefki Popova ubijen je septembra 2000, istraga je vodjena pred Osnovnim sudom u Mitrovici.

UNS je saznao da je nadležni tužilac Njazi Redža dva puta od policije tražio hitnu asistenciju i pomoć (oktobra 2000. i marta 2004). Policija se oglušila na te zahteve, da bi nakon toga, u procesu primopredaje nadležnosti od Unmika ka Euleksu, ovaj predmet - "iščezao", piše UNS.

Na isti način i u vreme nadležnosti Unmika, Kosovska policija je postupila u istrazi ubistva Bardulja Ajetija (3. juna 2005), novinara i kolumniste "Bota sot".

Podaci iz UNS-ovog istraživanja pokazuju da je nadležni tužilac Afrim Šefiku dva puta podnosio zahtev policiji za prikupljanje dodatnih informacija. Odgovora nije bilo.

Unmik nije uradio ništa da sprovede efikasnu istragu o kidnapovanju novinara Radio televizije Kosova Marjana Melonašija, otetog septembra 2000. godine. Policija je tek posle pet godina otvorila istragu. Od 12. marta 2015, Osnovno tužilaštvo u Prištini je zaduženo za istragu ove otmice, ali bez rezultata.

Iz UNS-a navode da su posle njihovog istraživanja i postavljnaja pitanja, tri istrage u "procesu primopredaje" iz Euleksa ka kosovskom tužilašvu, a jedna je zatvorena. Aleksandar Ljumezi, glavni kosovski tužilac, izjavio je za UNS da će sve istrage smatrati otvorenim dok se ne nadju dokazi o počiniocima krivičnih dela.

U razgovorima s predstavnicima Kfora, Unmika i Euleka, kako prenosi UNS, utvrđeno je da nijedna od tih misija nema informacija o ubistvima Afrima Malićija, novinara lista "Bujku" (ubijen decembra 1998), fotoreportera "Politike" Momira Stokuće (ubijen u svojoj kući u Prištini 21. septembra 1999) i ubistvu urednika RTV Priština Krista Gegaja.

U kontaktima sa Unmikom UNS je ustanovio da je smanjivanje zaposlenih u toj misiji dovelo do toga da ne znaju ni gde da nadju dokumenta iz istraga. Zvanično je objašnjeno da "iz nekog razloga, oni koji su u to vreme bili odgovorni, nisu uradili dobar posao" i da ne znaju zašto je to tako.

U razgovorima sa UNS-om, međunarodni predstavnici kao jedan od glavnih razloga zašto se ne zna sudbina kidnapovanih kolega isticali su da nisu članovi svih porodica otetih dali DNK uzorke.

Istraživanjem, UNS je medjutim to demantovao. Otkrili su da se u bazi Međunarodne komisije za nestale osobe (ICMP), koja čuva DNK materijal članova porodica nestalih, uzorci rodbine Đura Slavuja vode pod pogrešnim prezimenom.