16:30

10.06.2019

16:30

10.06.2019

Siniša Kostić, RTK2

Nakon dve decenije od potpisivanja Sporazuma o vojno-tehničkoj saradnji Vojske Jugoslavije i KFOR-a i usvajanja Rezolucije 1244 SBUN, srpski i albanski poznavaoci političkih prilika različito tumače njihove efekte. Iz misije KFOR-a navode da je nakon 20 godina situacija na Kosovu stabilna, a nasilje gotovo iskorenjeno.

Analitičar Aleksandar Gudžić smatra da je Kosovo nakon Kumanovskog sporazuma postalo mesto izneverenih očekivanja i nada jer, prema njegovom mišljenju, zemlje zapadne demokratije nisu uspele da uspostave red i zakon na Kosovu.

“Kosovo je jedan neuspešan projekat međunarodne zajednice. Kosovo je danas crna rupa Evrope, tamni vilajet u kome je nezaposlenost  iznad  50 procenata, u kome je kriminal jedna, da kažem, od najrazvijenijih grana, u kome ne funkcionišu institucije, u kome se problemi rešavaju vaninstitucionalno. Što se Srbije tiče, ona danas ne zna šta će sa Kosovom i nema neku ozbiljnu strategiju, šta i kako sa Kosovom”, rekao je Gudžić.

Za analitičara Fadilja Ljepaju Kumanovski sporazum je Kosovu doneo mir i odlazak srpske vojske i policije.

“Kosovo je stvorilo svoje institucije, ima dosta napretka na mnogim poljima, nažalost dosta stvari zavisi i od zategnutih odnosa sa severnim i istočnim susedom i to je trenutno naš glavni problem. Druga stvar, koja ne zavisi od tih odnosa je korumpirana vlast, za šta ne možemo kriviti nikoga osim same sebe”, rekao je Ljepaja.

Portparol KFOR-a italijanski pukovnik Vinćenco Graso ocenjuje da je bezbednosna situacija na Kosovu znatno poboljšanja, a nasilje svedeno na minimum.

“Nismo dugo vremena  bili u prilici da vidimo lošu sitiuciju, kada je u pitanju nasilje među ljudima i mislim da je situacija znatno  poboljšana.Ima više tenzija na političkom nivou i očekujemo postizanje političkog rešenja, ali sa bezbednosnog gledišta situacija je pod kontrolom. KFOR već 20 godina radi na opštoj  bezbednosti,  na apsolutno  nepristrasan način, ne čineći ustupke ni jednoj etničkoj, religioznoj grupi ili kulturi.Štitili smo srpsko nasleđe koje je i dalje tu, srećom, još uvek imamo dosta crkava, spomenika i srpskog naroda i mi se ponašamo na isti način prema svakoj etničkoj zajednici na Kosovu”, rekao je Graso.

Za kosovske Srbe Sporazum u Kumanovu je značio početak stradanja i etničkog čišćenja, dodaje Aleksandar Gudžić.

“Odmah po dolasku međunarodnih snaga na KiM, počelo je sistematsko etničko čišćenje Srba i to je najveće etničko čišćenje od Drugog svetskog rata u Evropi”, istakao je Gudžić.

Srbija još nije shvatila zašto je bombardovana, tvrdi Ljepaja i ističe da ni posle dve decinije odnosi Kosova i Srbije nisu na zavidnom nivou, dok su, kako kaže, kosovski Srbi postali taoci srpske politike prema Kosovu.

“Srpska zajednica još ne prihvata u potpunosti tu novu državu i to je zbog toga što Republika Srbija još gaji iluzije o nekom povratku  vojske i policije na Kosovo, bilo delimično  ili potpuno, i oni su taoci te politike Srbije", rekao je Ljepaja.

Pukovnik Graso dodaje da je uloga KFOR-a ostala ista i nakon usvajanja Zakona o trnsformaciji KBS-a u Vojsku Kosova.

“Uloga KFOR-a se nije promenila od donošenja Zakona o transformaciji KBS-a u Vojsku Kosova. Zapravo ovi zakoni nemaju uticaja na misiju KFOR-a koja znači međunarodno vojno prisustvo na Kosovu po rezoluciji 1244 SBUN. Još uvek nije dozvoljeno da imaju vojsku, za to treba vremena, plan je javni, treba najmanje 10 godina da pripreme sve što je potrebno za formiranje vojske. Moram reći da do sada nije bilo nikakve promene za KFOR.

Na Kosovu je trenutno 3.500 vojnika iz 28 država - 20 NATO članica  i 8  zemalja NATO partnera, rekao je pukovnik Graso i podvukao da će KFOR ostati na Kosovu onoliko koliko je to neophodno.

Sporazumom u Kumanovu je obustavljeno NATO bombardovanje SR Jugoslavije, a Rezolucijom 1244 SBUN su raspoređene trupe KFOR-a na Kosovu.