19:51

11.07.2019

19:51

11.07.2019

Radio Kosovo 2, program za zajednice

"Aktuelna vlast u Srbiji i dalje reafirmiše projekat Slobodana Miloševića, ne odustaje od Republike Srpske i u tom smislu priznavanje genocida u Srebrenici nije na dnevnom redu i neće još dugo biti", ocenjuje Sonja Biserko, direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Biserko u izjavi za Program na srpskom jeziku Radio Kosova 2, konstatuje da Srbija genocid u Srebrenici negira, te da se među srpskom pravnom, intelektualnom, kulturnom i političkom elitom, govori kao o nekoj zaveri protiv Srbije i srpskog naroda u Haškom tribunalu, iza koje stoje neke zapadne zemlje.

“U Srbiji se tako kaže da nije reč o genocidu, nego da je to bio zločin u kome nema više od 2 do 3 hiljade ubijenih i na tom narativu se podižu nove generacije, što je zapravo najveći problem takvog poricanja, jer u stvari svi oni koji su u to vreme živeli i pratili ono što se dešavalo na teritoriji Jugoslavije znaju šta se desilo. Treba imati u vidu da aktuelna vlast, a nije mnogo bila bolja ni ona predhodna u smislu suocavanja sa odgovornošću Srbije za ratove, i dalje reafirmiše projekat Slobodana Miloševića, ne odustaje od Republike Srpske i u tom smislu priznavanje genocida u Srebrenici nije na dnevnom redu i neće još dugo biti”, kaže Biserko.

Ona ocenjuje da su odnosi u regionu generalno na vrlo niskom nivou, zato što Srbija odbija da se suoči sa novom realnošću.

“U tom smislu nema napretka u normalizaciji odnosa ni sa jednom susednom zemljom, a kada je o Bosni reč tu je dodatno velika opstrukcija ratnog nasleđa i pogotovu genocida”, navodi Biserko.

Iako je, kako naglašava Boserko, Haški tribunal od nemerljive vrednosti za region, on nije doprineo, niti mu je bila funkcija da doprinosi, pomirenju u regionu.

“Što se tiče pravde, ona je uvek ograničena i mislim da je za žrtve u ovom momentu najvažnija isitna o onome što se desilo, jer pravda ne može da vrati živote, niti može da promeni živote onih koji su preživeli i čije su porodice nestale. Radi se pre svega o potrebi za istinom i pravom na istinu i u tom smislu Haški tribunal je napravio veliki posao. Napravio je inventar svega što se dešavalo, ne samo kroz presude, nego i kroz sva ta svedočanstva i materijale koji su dobijani sa raznih strana”, kaže Biserko.

Ona, takođe, ističe da teško očekivati od ljudi koji su bili nosioci politike devedesetih godina da se s tim suoče.

“To je proces dugog trajanja i pitanje je kada će doći do tačke da će društvo biti sposobno da se suoči sa prošlošću. Za Srbiju je vrlo važno vreme pred nama i da li će se stvoriti kritična masa koja će biti u stanju da se na neki način sa jednom emotivnom distancom suoči sa svim onim što se dešavalo devedesetih”, zaključuje Sonja Biserko.