08:31

12.07.2019

08:31

12.07.2019

Glas Amerike

"Ukoliko Srbija sprovede sve reformske procese, među kojima su pravnoobavezujući sporazum sa Kosovom, uspostavljanje vladavine prava, kao i efikasan obračun sa korupcijom, najrealniji termin njenog članstva u Evropskoj uniji mogla biti 2027. godina", kaže u razgovoru za Glas Amerike Marko Čeperković, predavač na pariskom Univerzitetu Siens po (Sciences Po) koji studente podučava odnosima Evropske unije i Zapadnog Balkana, kao i o mehanizmima donošenja odluka u EU.

Čeperković, koji je do januara 2019. radio u Instututu za analizu spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, kaže da je uveren da se sledeći sastav Evropske komisije sigurno neće baviti pitanjem proširenja Evropske unije – na šta je, kako kaže, delimično već ukazao francuski predsednik Emanuel Makron - stavom da se pre sledećeg proširenja Evropska unija mora reformisati.

Čeperković, koji je skoro godinu dana svoje karijere proveo u kabinetu demokratskog kongresmena Alsija Hejstingsa u Vašingtonu, primećuje da napredak većine zemalja Zapadnog Balkana na putu evrointegracija izostaje zbog toga što su njihove političke elite orijentisane na teme koje pripadaju prošlosti, a ne ka onim potrebnim za napredak – za šta je potreban pogled usmeren ka budućnosti.

“Nema razumevanja o tome šta dobrosusedski odnosi zaista znače i nema prave želje među balkanskim političkim elitama. Ne mogu da kažem svih njih, ali većina njih opstaju na vlasti na konto prošlosti. I tema koje se konstantno vraćaju iz prošlosti i predstavljaju kao krucijalne za budućnost. Pristup tim temama je problematičan i legitimet koji vlasti različitih zemalja Balkana traže unutar države, ali i spolja (u ovom slučaju od Evropske unije) dolazi u konflikt", smatra Čeperković.

"Nema razumevanja o tome šta dobrosusedski odnosi zaista znače i nema prave želje među balkanskim političkim elitama", dodaje on.

Prema njegovim rečima to nisu identiteti koji se nužno mogu povezati.

"I oni prave problem, koji se ogleda u tome da se obećanja daju na unutrašnjem i spoljašnjem planu – a reforme, odnosno, prava promena izostaje. Kada je reč o pomirenju, tu ne postoji jasan stav, već nešto što liči na državnu politiku. I uvideli smo upadljiv izostanak političkog stava kada se govori o pomirenju. A to je nužni preduslov za regionalnu saradnju koja je otvorena", kaže on.

Kao primer navodi Potočare i komemoraciji žrtvama genocida u Srebrenici koja se obeležava svakog 11. jula već dvadeset četiri godine. Ističe da joj ni ovoga puta nije prisustvovao nijedan državnik Srbije.

"I konstantna opravdanja da ih niko nije pozvao su najblaže rečeno smešna, jer niko ne mora da ih pozove tamo. To treba da učini njihov osećaj odgovornosti. To je nešto što mi ne viđamo", podvlači Čeperković.