10:50

28.08.2019

10:50

28.08.2019

Sandra Cvetković, Radio Kosovo 2

Gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti kaže da od početka svog mandata nastoji da sarađuje sa Srbima koji žive na teritoriji glavnog grada Kosova, kako bi razumeo probleme sa kojima se suočavaju.

“Kada sam prvi put išao u Brnjicu rekao sam im da su meni važni njihovi problemi, da li radi rasveta, da li se odnosi smeće...to isto važi i za Albance. Meni nije važno da li je neko Srbin ili Albanac”, napominje Ahmeti.

On podseća da u samom gradu gotovo da nema Srba, te ocenjuje da raseljena lica iz Prištine ne žele da se vrate u svoj rodni grad.

“To nije samo odluka lokalne ili centralne vlade, mi možemo da izgradimo kuće i stanove, ali treba da postoji želja kod Srba da se vrate. Ne možemo nikog na silu da teramo da živi negde ako neće”, navodi predsednik opštine Priština u intervjuu za Radio Kosovo 2, program na srpskom jeziku.

On primećuje i da mladi Srbi odmah nakon završene srednje škole odlaze na dalje školovanje u Severnu Mitrovicu ili u neki grad u Srbiji, jer ne žele da studiraju u Prištini, gde živi većinsko albnasko stanovništvo.

Ipak, kada bi postojala želja među srpskom zajednicom da se obrazuje, živi i radi u Prištini, lokalna vlast bi im to omogućila, napominje Špend Ahmeti.

“Moj je cilj da ljudi dođu da žive ovde zato što hoće i žele, a ne da se to desi na silu. Priština je otvoren grad za sve, prošlo je vreme kad su se ljudi plašili. Prošlo je 20 godina od konflikta, mladi ljudi ne pamte šta se desilo...Želim da Srbi iz Prištine shvate da ovde može normalno da se živi”, ističe Ahmeti.

Kada je u pitanju spor oko zemlje na kojoj je izgrađen pravoslavni hram Hrista Spasa u Prištini kod Univerziteta, Ahmeti kaže da je to pitanje i dalje nerešeno. “Za opštinu ta zgrada nema dozvolu, a SPC ne priznaje kosovske institucije pa nema komunikacije”, objašnjava Ahmeti i dodaje da Albanci taj verski objekat vide kao provokaciju Miloševićeve vlasti iz 90-ih godina.

“Mi smo pokušali da uspostavimo komunikaciju preko različitih međunarodnih organizacija, ali to je jedan osetljiv politički problem i potrebno je da se nađe najbolje rešenje”, kaže Ahmeti, koji je i lider Socijaldemokratske partije.

Gradonačelnik Prištine tvrdi da lokalna vlast poštuje sva prava i zakone koji su vezani za manjinske zajednice, uključujući i Zakon o upotrebi jezika. On napominje da mu je važno da niko ne ostane uskraćen za uslugu zbog jezika.

“Pokušavamo da prevodimo i dokumente na srpski jezik, ali cilj je da se nikom ne uskrati usluga, jer ne zna albanski jezik”, kaže Ahmeti.

Inače, opština Priština je prema izveštaju Transparenci Internationala, uz Madrid, uvrštena u najtransparentiji grad među 26 evropskih prestonica. Gradovi su ocenjivani na osnovu 14 indikatora koji su obuhvatili oblasti kao što su dostupnost informacija o procesima odlučivanja, o trošenju novca, javnim nabavkama i drugo.