17:29

10.09.2019

17:29

10.09.2019

Jelena Đorđević, RTK2

Osmočlana porodica Trajković iz Poneša i dalje se suočava sa brojnim životnim nedaćama. Početkom ove godine njihov petogodišnji sin Sava je zbog bolesti i loših životnih uslova desetak dana boravio na lečenju u bolnici u Lapljem Selu. Proteklih meseci ovoj porodici je stizala pomoć sa različitih strana, a naša ekipa se uputila u obilazak kako bi proverila kakva je trenutna situacija.

Na prvi pogled nasmejani, razdragani, bezbrižni, Dušan, Mina i Pavle se vraćaju iz škole. Na ulici ih je čekala majka Jelena sa petogodišnjim bratom Savom. Zajedno su se uputili ka domu koji im je pre nekoliko godina izgradilo Ministarstvo za zajednice povratak, koji je renoviran u februaru. Pomoć je najpre uputila Eparhije raško-prizrenska, preko organizacije „Majka devet Jugovića“, da bi se akciji priključili i predstavnici humanitarne organizacije "Srbi za Srbe", kao i pojedinci. Zdravstveno stanje malenog Save, koji i dalje koristi propisanu terapiju, sada bolje, tvrdi njegova majka.

„Dete je trenutno dobro, ali malo, malo pa se iznervira, pije lekove, krenuo je u predškolsko, sad mu ujutru ranije dajemo sirup, mora da ide u školu. Sve mu dozvoljavam samo da bude dobro“, kaže majka Jelena.

Savin otac napominje da ovaj petogodišnjak i dalje ima epileptične napade, zbog čega ne propušta redovne lekarske kontrole.

„Kako kad, nekad na nedelju dana, nekad na deset dana ima napad, po 10, 15 minuta je u komi“, kaže otac Mile.

Mile svoju porodicu izdržava od minimlanog ličnog dohotka, socijalne pomoći i dečijeg dodatka koji prima za samo četvoro dece. Od plastenika i uzgoja koza ostvaruje dodatne prihode.

„11.000 dinara primam minimalac i 11.000 dečji za četvoro dece, za još dvoje dece ne primam, a kobajagi je zakon za sve isti, Vučić je pričao da na Kosovu imamo što više dece, ljudi, ambulante, škole da bi opstali, ali od toga nema ništa“, kaže Mile.

Najstarija ćerka Katarina ide u sedmi razred, ona se trudi da pomogne mlađoj braći i sestri, a i da održava kuću. U toku snimanja još uvek je bila na nastavi, a dvogodišnji Uroš je spavao. Po onome što smo zabeležili, ovoj porodici je neophodna i stručna pomoć.

Iz Centra za socijalni rad u Ranilugu napominju da Trajkovići sarađuju sa ovim centrom od kada im je predočeno da Sava može biti upućen u hraniteljsku porodicu.

„Ova porodica ima i neizgrađene roditeljske kapacitete sa kojima mi zaposleni u Centru za socijalni rad pokušavamo da nekako izađemo na kraj. Kada je Sava završio, kako zbog uslova stanovanja, tako zbog roditeljskog nemara, u bolnici, bilo je pitanje da se Savo izmesti iz porodice. Međutim, u ovoj porodici je još petoro maloletne dece, i da mi kao ustanova izmestimo Savu, šta bi bilo sa drugom decom? Znači, roditelji ne mogu da budu dobri prema ostaloj deci, a da su loši prema Savi, zbog čega smo preduzeli neke mere nadzora nad porodicom“, objašnjava socijalni radnik Bojana Simić.

Pored nadzora Centra za socijalni rad, Trajkoviće, po nalogu ove ustanove, obilazi i član šire porodice. Odlazimo od Trajkovića, nadajući se da će uspeti da se izbore sa životnim problemima.