15:47

21.09.2019

15:47

21.09.2019

Aleksandra Nićić, RTK2

U Planjanu nadjomak Prizrena, gde više nema nijedne srpske porodice i ove godine praznik Rođenje Presvete Bogorodice, okupio je raseljene da obeleže svoju seosku slavu.

Praznik posvećen Rođenju Presvete Bogorodice- Mala Gospojina okupio je veliki broj raseljenih Planjana rasutih svuda po svetu. Svake godine sa nestrpljenjem iščekuju dolazak u svoj zavičaj. 

„Živimo u nadi da se ponovo vratimo, telo mi je tamo duša mi je ovde. Ja sam u Jagodini, imam i ovde kuću, ali ne nameravam da je prodam“, rekao je  Jovo Savić.

„Vratio bih se, ja sam otišao ’99. Što se tiče slobode u selu to je u redu, ali deca, posao, sve to čini svoje“, kaže Radislav Krstić.

„Osećaj je fantastičan, prvi vazduh koji se udahne ovde. Sutra bih se vratio ovde da živim, ali nema egzistencije ovde, ali vidim da i ljudi koji su ostali ovde, omladina odlazi, generalno i sigurnost nas Srba mislim da nije na nekom velikom nivou. Rado bih se vratio, imam dvoje male dece, ali samo kada bi mogli da nam osiguraju da živimo bezbedno i da imamo kolko tolko posla jedan dobar deo mladih bi se vratio“, rekao je Miloš Krstić.

U crkvi koja je posvećena Rođenju Presvete Bogorodice liturgiju je služio jerej Đorđe Stefanović.

„Hvala Bogu sve više i više ljudi dolazi. Posle rata je jedan čovek živeo ovde, nažalost on se upokojio, tako da sada ne živi niko ovde, ali imamo dobar odnos s komšijama koji nisu dirali crkvu i imaju razumevanja i za nas. Nadam se da se i dogodine okupimo u ovom hramu, da neko uzme kolač, da se okupimo u slavu Božiju“, rekao je jerej Đorđe Stefanović.

Iseljavanje srpskog stanovništva iz ovog sela počelo je još pedesetih godina. ’99. godine u selu je živelo oko desetak srpskih porodica, dok danas nema ni jedne.

„Ranije se bolje proslavljala slava, bilo je Srba koji su tu živeli, nažalost Srba više nema, ostali su samo naši prijatelji muslimani, koji su uvek gostoprimljivi. Ja poslednjih desetak godina dolazim za Spasovdan i za Malu Gospojinu“, rekao je Milutin Popović.

 „Ranije je bilo dece ovde i za vreme Vaskrsa, bilo je veselje, igranke. Sad kad je izbio rat ’99. do 2012. Nismo dolazili, posle smo se organizovali da očistimo groblje“, kaže Slobodan Stojanović.

Većina Planjanaca došla je  organizovanim prevozom iz Srbije.

„Imamo i goste iz Beograda po prvi put, dive se, nadam se opet će nam doći. Poruka za sve ljude sa KiM, pogotovo iz Planjana da se što pre okupimo, ne samo da proslavljamo dan crkve, nego da ovde proslavljamo svaku nedelju, svaki dan, svaki minut“, rekla je Slavica Trbusić Josifović.

„Za oči je lepo, vazduh je lep, želela bih još nekad da dođem ovde, ali videćemo starost je“, kaže Stojanka Stoiljković iz Beograda.

Iako o povratku za sada nema nagoveštaja, raseljeni Planjanci započeli su obnovu ovog hrama koji kako kažu datira još iz vremena Cara Dušana.

 „S blagoslovom Vladike Teodosija i našeg nadležnog prizrenskog paroha mi smo krenuli u obnovu, prikupljamo novac. Zahvaljujem se svima koji su nam pomogli, ali ovde ima još dosta toga što treba da se uradi, da se uradi još jedan zid, sve oko crkve pošto imamo veliku vlagu, podovi su propali, žalosno je da ovo propada. Svi koji žele da pomognu da se čuje i naš glas mogu da se obrate našem prizrenskom parohu koji je nadležan za sve ovo i da nam pomognu“, rekao je jedan od Planjanaca.

Nakon liturgije vernici su obišli i obližnje pravoslavno groblje.