10:42

20.11.2019

10:42

20.11.2019

Sandra Cvetković, Radio Kosovo 2

Neregulisani odnosi Kosova i Srbije stvaraju mogućnost za zloupotrebe socijalne pomoći i u jednom i u drugom sistemu. S toga, neretki su slučajevi da osobe koje rade u kosovskom sistemu, primaju socijalnu pomoć iz srpskog, i obrnuto.

U većini mesta sa srpskom većinom postoje po dva Centra za socijalni rad koja funkcionišu po kosovskom i srpskom sistemu, bez ikakve međusobne saradnje, što ostavlja mogućnost za zloupotrebu pomoći namenjene socijalno ugroženim slučajevima. Službenici kosovskog Centra za socijalni rad nemaju pravo da od potencijalnih korisnika traže potvrdu da nisu u radnom odnosu u srpskom sistemu, dok srpski sistem ne priznaje kosovska dokumeta.

U Lapljem Selu u blizini Gračanice smešten je kosovski Centar za socijalni rad, dok u Gračanici funkcioniše Centar za socijalni rad po sistemu Republike Srbije.  

Službenica socijalne zaštite u kosovskom Centru za socijalni rad u Lapljem Selu Sonja Nešić u razgovoru za Radio Kosovo 2 objašnjava da potencijalni korisnici socijalne pomoći moraju da ispune određene uslove za dobijanje pomoći. Međutim, po zakonu, službenici kosovskog Centra za socijalni rad nemaju pravo da od potencijalnih korisnika traže dokumenta iz srpskih institucija, odnosno potvrdu iz srpskog Zavoda za zapošljavanje da nisu u radnom odnosu.

“Kada osoba dođe da se informiše kod nas ona dobije listu dokumnata koje treba da pripremi, zavisi od kategorije u koju se svrstava. Kod nezaposlenih roditelja, moraju da budu na kosovskom birou rada koji se nalazi u našoj zgradi. Nismo u obavezi da tražimo dokumenta i iz srpskih institucija”, navodi Nešić. Ona dodaje međjutim da postoje pritužbe oko zloupotrebe socijalne pomoći i u tom slučaju radnici Centra za socijalni rad izlaze na teren kako bi utvrdili da li je korisnik dao lažne podatke.

Inače, Centar za socijalni rad u Lapljem Selu pokriva 17 sela na teritoriji opštine Gračanica. U oktobru ovaj centar je imao 127 korisnika socijalne pomoći koje su podeljene u dve kategorije - jednu čine osobe sa ograničenim sposobnostima i samohrani roditelji sa maloletnom decom, dok u drugu kategoriju spadaju nezaposleni roditelji sa bar jednim detetom mlađim od pet godina.

Nešić ističe da iznos socijalne pomoći zavisi od broja članova porodice, pa tako jednočlana porodica dobija 60 evra mesečne novčane nadoknade, a, primera radi, porodica od devet čalnova prima 170 evra mesečno. Ovaj Centar pruža i jednokratnu pomoć svojim korisnicima u vidu naknade za električnu enrgiju, bolničke troškove itd.

Ista situacija je i u Centru za socijalni rad u Gračanici koji se finansira iz budžeta Srbije. Kako nam je rečeno, korisnici socijalne pomoći nisu u obavezi da dostave potvrdu i da nisu u radnom odnosu u kosovskoj instituciji, jer Srbija ne priznaje Kosovo kao državu.

Jovanović: Nema zloupotrebe pomoći za socijalno ugrožene slučajeve

Opština Gračanica je 2016. godine počela sa izradom Socijalne karte stanovanja, koja se odnosi na stambeno zbrinjavanje socijalno ugroženih slučajeva i raseljenih lica. Lokalne vlasti i do dva puta godišnje vrše dodelu građevinskog materijala i dodeljuju nove stambene jedinice, a direktor za urbanizam i prostorno planiranje Dejan Jovanović tvrdi da nema zloupotrebe. Ipak, i oni dobijaju prijave od građana na nepravednu raspodelu pomoći.

“Mi smo pratili sve to, kada nam neko dojavi da je neko prodao materijal, mi odmah pošaljemo komisiju na teren da se utvrdi da li je to tačno ili nije. U par navrata smo imali situaciju da ljudi vrate građevinski material jer nisu uspeli da ga iskoriste pre zime, oni vrate dobavljaču i uzmu ga opet na proleće. Ali to smo sve sa komisijom rešavali i nije bilo zloupotrebe. Mi ih upozorimo da ćemo tražiti odštetu preko suda ukoliko neko zloupotrebi pomoć”, kaže Jovanović za Radio Kosovo 2.

Takođe, opština Gračanica vodi sudski postupak za oslobađanje 16 stanova u Lapljem Selu i Gračanici, koji su navodno dodeljeni raseljenim licima i socijalnim slučajevima, a u kojima niko ne živi jer ta lica žive u Srbiji.

Jovanović objašnjava i da opština Gračanica funkcioniše po kosovskim zakonima i kada dodeljuje pomoć socijalno ugroženim slučajevima nije dužna da traži dokumenta iz srpskih institucija.

“Mi se ovde svi znamo, lako je da se proveri da li je neko već stambeno zbrinut ili nije socijaln ugrožen”, kaže Jovanović.

Pomoć socijalno ugroženim osobama dodeljuje i srpski privremeni opštinski organ Priština, koji poslednjih 20 godina funkcioniše u Gračanici. Ni ova srpska institucija ne sarađuje sa kosovskim institucijama kada se vrši raspodela pomoći.

Rašić: Vakuum u radu zbog nesaradnje institucija

Bivši ministar rada i socijalnog staranja Kosova Nenad Rašić za naš program ukazuje da se kosovski i srpski sistemi ne priznaju, zbog čega nastaje vakum u radu. On navoda da jedan deo građana, bez ikakvih zakonskih posledica, koristi pomoć iz dva Centra za socijalni rad, kosovskog i srpskog. Po njemu, mnogo ozbiljniji problem je to što se i jedna i druga institucija za socijalne usluge bave samo pružanjem mesečne novčane nadoknade.

“Imamo ozbiljan problem kada su u pitanju socijalne usluge, tu su siročići, deca  bez roditeljskog staranja, deca razvedenih roditelja. Tu je jedan veliki vakum koji ni jedna ni druga institucija ne identifikuje i ne bavi se time”, kaže Rašić.

“Da bi smo se bavili time treba nam jedan plan koji bi podrazumevao da praktične institucije imaju saradnju sa institucijama Republike Srbije, da bi mogli na pravilan način da usmere slučaj. Kada kažem slučaj, mislim na sigurnost i bebzednost deteta koje su roditelji ostavili”, ističe Rašić.  On smatra da bi trebala da postoji bar nezvanična saradnja između kosovskih i srpskih institucija koja bi upotpunila informacije o dobitnicima socijalnih usluga.

Tafalari: Zaposleni primaju socijalnu pomoć

Stručnjak iz oblasti pružanja socijalnih usluga Driton Tafalari u izjavi za Radio Kosovo 2 ističe da Vlada Kosova mora da menja zakone za pružanje socijalne pomoći.

“Ono što je najvažnije je da se uradi databaza podataka sa ljudima koji rade, to je najveći problem. Na Kosovu ima mnogo ljudi koji rade a primaju socijalnu pomoć. Na tome država treba više da radi”, smatra Tafalari, i dodaje da radnici pri Centru za socijalni rad moraju češće da izlaze na teren kako ne bi dolazilo do zloupotrebe socijalne pomoći.