18:04

03.12.2019

18:04

03.12.2019

Siniša Kostić, RTK2

Uprkos značajnoj međunarodnoj pomoći za veliki broj raseljenih lica još uvek nije rešeno pitanje stabilnog i dostojanstvenog života, zaključeno je u izveštaju Oebsa pod nazivom „Procena dobrovoljnog povratka na Kosovo“. Prema podacima UNHCR-a do decembra 2018. godine na Kosovo se vratilo samo 28.111 raseljenih, uz napomenu da se trend njihovog povratka vremenom smanjivao.

Niska stopa povratka i trend njegovog smanjenja potvrđuju da i dalje postoje problemi koji otežavaju povratak raseljenih, rečeno je na prestavljanju izveštaja o proceni dobrovoljnog povratka na Kosovo i istaknuto da bi centralne i lokalne institucije trebalo u potpunosti da sprovedu donete odluke koje se tiču procesa povratka.

„Ovaj izveštaj pruža informacije o tome koliko institucije poštuju relevantan okvir praktične politike i odnosi se na konkretna tematska pitanja, npr. imovinska prava, bezbednost povratnika na povratničkim mestima i regionalnu perspektivu u sklopu Skopskog procesa“, rekao je šef misije OEBS na Kosovu Jan Bratu.

Navedeno je da bi za uspešniji povratak trebalo rešiti dva najveća problema koja obeshrabruju ovaj proces, a to su uzurpirana imovina i bezbednost raseljenih.

“Prioritet Agencije za verifikaciju imovine je sprovođenje naloga za iseljavanje bespravno useljenih stanara. Trenutno u agenciji imamo 65 slučajeva koji čekaju na izvršenje, 25 u Severnoj Mitrovici i 36 južno od Ibra. Prioritet broj jedan je svakako da se utvrdi nezakonitost, od 9 slučajeva koje je utvrdio Ustavni sud, pet su izvršena dok su preostali kompleksnije prirode, jer postoje poteškoće oko procesa nasledstva”, rekao je Miljaim Čekaj iz Agencije za verifikaciju imovine.

“Kada govorimo o incidentima smatramo da svakako treba da postoji bolja istraga i ti slučajevi bi trebalo da budu blagovremeno prijavljeni, a veoma često se dešava da takvi incidenti budu prijavljeni tek nakon nekoliko meseci, pa čak i nakon godinu dana i upravo je zbog toga veoma teško i za Policiju Kosova i za tužilaštvo da na odgovarajući način sprovedu istragu i identifikuju počinioce”, rekao je Gazmend Hodža iz Policije Kosova.

Prekretnica u procesu povratka je donošenje vladine uredbe iz januara 2018. godine kojom su, između ostalog, jasno istaknuta prava raseljenih lica.

„Ono što je izvesno i što je u planu Ministratva za zajednice i povratak jeste da se, ne samo ovaj pravni dokument, ova uredba zadrži kao takva, već je Ministarstvo u prioritetu za narednu godinu predvidelo i davanje predloga za donošenje zakona o raseljenim licima, kao većeg pravnog akta“, izjavio je generalni sekretar Ministarstva za zajednice i povratak Nenad Stojčetović.

Povratak je ustavno pravo i opštine su dužne da posredstvom lokalnih kancelarija za zajednice i povratak rade na povratku raseljenih, istaknuto je iz Ministarstva za lokalnu samoupravu.

“U većini opština ove kancelarije su već funkcionalne i na osnovu podataka kojima raspolažemo u 37 opština ove kancelarije za zajednice i povratak funkcionišu sa dovoljnim brojem osoblja”, rekla je generalni sekretar ministarstva za lokalnu samoupravu Rozafa Ukimeraj.

Izveštaj “Procena dobrovoljnog povratka na Kosovo” institucijama preporučuje da u cilju uspešnijeg povratka unaprede saradnju na centralnom i lokalnom nivou, ojačaju koordinaciju sa opštinskim kancelarijama i finansijski podrže sprovođenje programa stanovanja. Policiji je preporučeno da brzo i efikasno reaguju na incidente koji utiuču na zajednice, ističući da bi trebalo preduzeti mere za unapređenje komunikacije i poverenja među zajednicama. Nakon predstavljanja izveštaja prikazan je i dokumentarni film koji je ukazao na prebleme sa kojima se susreću raseljena lica.