18:48

24.01.2020

18:48

24.01.2020

Radio Slobodna Evropa

Ne može da bude "tante za kukuriku", mora da bude "tante za tante" – ovom narodnom izrekom o nesrazmernoj razmeni poslužio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić da odgovori na zahtev specijalnog izaslanika predsednika SAD za pregovore Beograda i Prištine Ričarda Grenela (Richard Grenell) da Beograd mora da obustavi kampanju za povlačenje priznanja Kosova a da Priština povuče takse na robu iz Srbije.

U pokretu Samoopredeljenje, čiji je lider Albin Kurti dobio mandat da predloži sastav nove Vlade Kosova, na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) povodom Grenelovog zahteva, ponavljaju svoj prethodni stav – da će taksu od 100 odsto zameniti sa potpunim reciprocitetom na ekonomskom, trgovinskom i političkom planu, dodajući da se reciprocitet široko primenjuje u međunarodnim odnosima.

Ričard Grenel, koji je iz Prištine doputovao u Beograd, izjavio je da njegova uloga nije da pritiska, nego da poveže dve strane kako bi privrede Srbije i Kosova ostvarile rast. Grenel je ponovio da je u Prištini na svakom sastanku "stavio do znanja" da takse na uvoz srpske robe moraju da se ukinu, ali da "isti zahtev donosi" i u Beograd, da Srbija mora da obustavi kampanju za povlačenje priznanja Kosova.

Upitan da li je fer da se povezuju ta dva zahteva Grenel je, na konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, odgovorio da ne treba on da odlučuje da li je nešto fer ili nije.

"To dve strane treba da prosude, ja pokušavam da se usredsredim na svetliju budućnost za ljude Srbije i Kosova a da politiku ostavim po strani", poručio je Grenel.

Vučić ne prihvata jednakost između taksi i povlačenja priznanja
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, međutim, odgovara da ne prihvata jednakost između taksi i lobiranja za povlačenje priznanja.

"Mi imamo drugačiji stav o priznavanju Kosova od Amerike i Prištine. Oni žele da se ta nezavisnost prizna, mi ne želimo. Ali mi nismo krivi za uvođenje taksi. Ni mi ih nismo uvodili Prištini kada je 2008. proglasila nezavisnost", rekao je Vučić.

Dodaje da je posao Beograda da se suprotstavi naporima Prištine da se učlanjuje u međunarodne organizacije.

Predsednik Srbije tvrdi da je Beograd spreman za kompromisno rešenje i da je svojevremeno postojao predlog da se "napravi pauza" u naporima dve strane, ali da je, kako je rekao, Priština to odbila.

Predsednik Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa je naveo da su se složili da je ekonomski razvoj najbolji put napred.

Stav o reciprocitetu na koji se poziva Samoopredeljenje, Kurti je u ranijem intervjuu za RSE objasnio rečima da bi njegovo uvođenje značilo da ono što Srbija ne dozvoljava kosovskim građanima i proizvođačima u Srbiji, toj državi neće biti dozvoljeno na Kosovu, te da nakon uvođenja reciprociteta, taksa više neće biti potrebna.

Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova teže da formiraju zajedničku vladu na čelu sa liderom pokreta Samoopredeljenje, Albinom Kurtijem, ali za sada bezuspešno. Pred Kurtijem je nešto više od nedelju dana da, kao mandatar nove vlade, Skupštini predstavi njen sastav.

Iako smatra da bi ukidanje takse doprinelo nastavku dijaloga, kosovski analitičar Armend Muja ne veruje da će to biti na agendi nove vlade u prvoj polovini ove godine. Smatra da će partije koje formiraju buduću vladu imati veliki unutrašnji pritisak da ta mera ostane na snazi.

"Biće pritiska da se nešto drugo ponudi u zamenu. Smatram da samo liberalizacija viza može da natera buduću vladu da donese jednu takvu odluku. Taksa je, uz sve kontroverze, instrument koji je Kosovo upotrebilo kao rezultat povlačenja priznanja, ali i zbog toga što je popularna mera unutar zemlje", navodi Muja.

Lišanin: Relaksiranje uzavrele atmosfere

I dok Priština duže od godinu dana istrajava na taksi od 100 odsto za robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, meri koju je uvela vlada Ramuša Haradinaja 21. novembra 2018. godine, Beograd aktivno u svetu lobira za povlačenje priznanja Kosova.

Srpski šef diplomatije Ivica Dačić rekao je u Skupštini Srbije, u danima kada je američki izaslanik u regionu, da je kampanja za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova državni projekat. Dačić je rekao da se nada da zahtev za ukidanje ove kampanje znači da će i "oni obustaviti kampanju za priznavanje nezavisnosti Kosova, jer na svakoj sednici Saveta bezbednosti UN predstavnici SAD pozivaju sve zemlje da priznaju Kosovo".

Nešto ranije je za domaće medije najavio da će i ove godine biti još povlačenja priznanja Kosova.

Mladen Lišanin iz Instituta za političke studije, naučnoistraživačke institucije iz Beograda, smatra da nije realno da Beograd sada odustane od kampanje za povlačenje, ali kaže da bi bio spreman, kao što je Aleksandar Vučić najavio, da se o tome razgovara.

On navodi da bi to moglo da bude deo šireg dogovora, u kome bi Priština privremeno stavila moratorijum na apliciranje za nova članstva u međunarodnim organizacijama, a da se onda o svemu tome razgovara nakon što možda neki širi dogovor bude postignut.

"Imam utisak da zapravo sada nije ni cilj da se do konkretnog pomaka dođe nego da se predstavi da su obe strane spremne da rade na daljoj normalizaciji odnosa. Sa jedne strane, to jeste dobro jer donekle relaksira inače uzavrelu političku atmosferu na relaciji Beograd – Priština", ocenjuje Lišanin.

Kosovo je 17. februara 2008. godine na sednici parlamenta proglasilo nezavisnost od Srbije. Vlada Srbije iste je večeri donela odluku o poništenju te deklaracije kao "protivpravnog čina privremenih institucija u Prištini".

Nezavisnost Kosova podržala je većina zapadnih zemalja za razliku od Rusije i Kine.

Politički dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine počeli su u Briselu uz posredovanje EU 2013. godine, a prekinuti su kada je Kosovo uvele takse na srpsku robu. U međuvremenu su, u oktobru, usledili parlamentarni izbori na Kosovu a još uvek se očekuje formiranje nove vlade.

U oktobru je predsednik SAD Donald Tramp imenovao Ričarda Grenela, aktuelnog američkog ambasadora u Nemačkoj, za specijalnog predsedničkog izaslanika za pregovore Beograda i Prištine.

"Evidentno je da Trampova administracija želi na ovaj način da se predstavi kao jedna kompetentna administracija koja može da ostvari spoljno-političke dobitke čak iako oni nisu opipljivi i dugoročno održivi", navodi Mladen Lišanin.

Dovoljno je, dodaje on, da oni tako deluju za potrebe predsedničke kampanje u Sjedinjenim Američkim Državama.

"U najboljem slučaju do novembra, do američkih predsedničkih izbora, a mislim da izgledi za postizanje sveobuhvatnog trajnog dogovora, koji bi bio nastavak ovih dogovora o infrastrukturi, saobraćaju i svemu što se pominje, ne može da usledi do prve nedelje novembra i predsedničkih izbora u Americi", smatra Lišanin.

Fokus na ekonomiji

Ričard Grenel, koji je američki ambasador u Nemačkoj, boravi u regionu dva dana nakon što je u Berlinu posredovao u postizanju dogovora između dve strane sa nemačkom kompanijom Lufthansa o uspostavljanju avio-linije između Beograda i Prištine.

Tokom boravka u Prištini i Beogradu potencirao je na ekonomskom napretku regiona i otvaranju novih radnih mesta prenoseći da američki predsednik Donald Tramp smatra da se politički problemi raspadaju kada postoji dinamična ekonomija.

U Beogradu je najavljeno da će radne grupe iz Srbije i sa Kosova u ponedeljak otići u Berlin kako bi sa specijalnim izaslanikom predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričardom Greneleom razgovarali o uspostavljanju železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine.

"Ne samo da je fokus pomeren sa političkih na ekonomska pitanja, nego je i način na koji Ričard Grenel verbalizuje svoje političke poruke neuobičajeno umeren i ublažen za njegove standarde. On ne važi za nekog ko je naročito suptilan posrednik u ovakvim situacijama i evidentno je da čini sve što je u njegovoj moći da okolnosti, ako već nisu relaksirane, onda barem tako deluju", navodi Mladen Lišanin koji se bavi istraživanjima međunarodnih odnosa i spoljne politike Srbije.

On napominje da to što je Donald Tramp, nakon potpisivanja pisma o namerama o avio-liniji između Beograda i Prištine, ’tvitnuo’ o tome govori da je "administracija spremna da iz ove epizode izvuče neku političku korist".

"I mislim da u tom kontekstu ima logike ovo što radi Ričard Grenel, da se bavi nešto manje kontroverznim aspektima odnosa Beograda i Prištine i da ni jednu ni drugu stranu ne gura previše ka nekim pozicijama koje bi onemogućavale nastavak dijaloga", zaključuje Lišanin.

Sam Ričard Grenel kaže da predsednik SAD Donald Tramp neće dozvoliti da rešavanje spora Srbije i Kosova dugo traje ako ne bude napretka.

On je u Beogradu, na kraju posete regionu, izjavio da ne ume da predvidi budućnost, ali da "oseća uzbuđenje i energiju" i određeni napredak.

Ako strane odluče da više ne žele da razgovaraju Grenel poručuje da će otići i raditi nešto drugo.