13:37

30.05.2019

13:37

30.05.2019

Anamari Repić, RTK

Beogradski festival “Miredita, dobar dan” otvoren je sinoć u Centru za kulturnu dekontaminaciju, uz policijsko prisustvo. I pored protesta desničara, sa ovog kulturnog događaja poslate su poruke da je saradnja ključna za razumevanje i pomirenje dva naroda.

Vanesa Petrovci je iz Prištine i prvi put u Beogradu. Kao mlada glumica u predstavi “Balkanski Kreoli” u petak će beogradskoj publici predstaviti priču o mešovitim porodicama na Kosovu pre konflikta, kao važno svedočenje o prošlosti na ovim prostorima.

Ona ističe da je predstava nastala 10 godina pre rata na Kosovu i kao da je predvidela šta će se desiti.

“Predstava govori o periodu demonstracija na Kosovu. Verujem da je ta tema baš prava za ovaj festival”, kaže Vanesa.

I dok razgovaramo u dvorištu Centra za kulturnu dekontaminaciju, sa ulice se čuju nacionalistički povici okupljenih demonstranata koji se protive da se u Beogradu prikaže kosovska kulturna scena.

Vanesu to ne brine previše ali kaže osećaj nije dobar.

“Kada smo dolazili u Beograd pratila nas je policija, nismo znali šta se dešava i zašto, ali nadam se da se ništa neće desiti. Festival je važan, to je dobra mogućnost da se mladi umetnici upoznaju da jedni drugima pokažu svoje predstave, u Prištini i u Beogradu, i verujem da je takva saradnja potrebna”, kaže Vanesa. 

Festival “Miredita, dobar dan“ od 2014. godine beogradskoj publici predstavlja kulturnu i društvenu scenu Prištine. Tokom njegovog trajanja do prvog juna biće prikazano više umetničkih ostvarenja, film, pozorišna predstava i koncert.

Pred početak festivala policijske snage u punoj opremi formirale su kordon i zatvorile prilazne ulice, a onda su stigle i grupe desničara. Atmosfera je u jednom trenutku bila napeta, a desničari su nosili srpske zastave i pevali nacionalističke pesme. Predstavnica demonstranata Milica Đurđević „Zavetnica“ je rekla da su oni “protiv festivala koji želi da se srpska strana predstavi kao jedina odgovorna za dešavanja iz devedesetih”.

Upravo o takvoj prošlosti govori film „Hladni novembar” reditelja Ismeta Sijarine, čija se radnja dešava u periodu raspada Jugoslavije i kada je albanska populacija na Kosovu bila izložena jakim pritiscima u državnim i obrazovnim institucijama.

Fatmir Spahiu, poznati kosovski glumac i producent koji glumi u ovom filmu, kaže da ne može da razume nekog ko se protivi filmu koji nije propaganda već se bavi događajima pre rata i početkom kako kaže poslednjeg aparthejda u Evropi. Kaže da je čudan osećaj to što policija treba da ih čuva, pa poziva dve strane da se ponovo upoznaju.

“Treba da se pogledamo u ogledalu i vidimo to što smo uradili, šta smo to bili proteklih 20,30 godina, da pogledamo rane koje smo stvorili i priznamo to pa tražimo oproštaj i počnemo da živimo kao dobre komšije. Ja verujem u to i želeli mi to ili ne doći će veća sila koja će nam to nametnuti jer smo blizu jedni drugima i treba da živimo zajedno”, kaže Spahiu.

Cilj festivala je povezivanje dva društva i predstavljanje savremene kosovske umetnosti beogradskoj publici, kaže Ivan Đurić, iz Inicijative mladih za ljudska prava koja je organizator ovog događaja.

Prema njegovim rečima, festival želi da široj javnosti pokaže da je dijalog moguć i da daje rezultate. Iako se festival održava u napetoj atmosferi ove godine on ističe da je primetno manje prisustvo policije što je dobra vest.

“Srećni smo što je ove godine manje policije, ali to je mera normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, da bi se prikazao kosovski film ili predstvava mora da nas čuva policija to je ono što pokazuje meru odnosa između Kosova i Srbije na tom političkom nivou”, ističe Đurić.

Upravo su politički odnosi dve strane, za Kuštrima Kolljićija iz Integre koja organizuje festival iz Prištine, sve toksičniji i tako hrane radikalne grupe. Ali on veruje u vrednosti festivala.

“Moramo znati da reakcije dolaze od 200, 300 ljudi, a oni ne predstavljaju ceo narod, slična reakcija može biti i na Kosovu, ali oni neće predstavljati sve građane Kosova. Mi smo stvorili nešto i pored toga što je teško raditi kada ste okruženi policijom, kada su vaše porodice zabrinute, mi u ovo verujemo i nastavićemo to da radimo”, kaže Koljići.

I posle šest godina za Natašu Govedaricu, iz Foruma ZFD, koja je učestvovala u stvaranju ovog događaja, poruka je jasna - umetnost i kultura brže stižu do srca i razuma.

“Činilo mi se da je ovo metod koji možemo preneti, poruke koje su drugačije od onih koje šalju naši izabrani predstavnici. Ovo je prostor i kanal za prenošenje poruka prijateljstva, solidarnosti, uverenja da sa susedima moramo imati normalne odnose, ne samo zbog njih, zbog naše odgovornosti prema prošlosti, nego i zbog toga što smo upućeni jedni na druge, jedni bez drugih ne možemo napredovati”, poručuje Govedarica.

I dok učesnici festivala veruju u njegove vrednosti, na “Miredita, Dobar dan” ne dolaze predstavnici vlasti. Za Čedomira Jovanović, lidera LDP-a koji godinama unazad podržava Mireditu, ključno je prevazilaženje razlika koje postoje između dva društva.

“Oni koji se ovde sreću nikada nisu ubijali nikada nisu imali razumevanje za onu vrstu politike koja je ostavila toliko zla i u srpskom i u kosovskom društvu. Voleo bih da ovde vidim sve one koji su potrebni kako bi “Miredita” izašla iz onog sveta u kojem je ta ideja stvorena”, kaže Jovanović.

Pored filma “Hladni novembar”, u prvom danu festivala publika je imala priliku da pogleda izložbu “Hajde da vodimo ljubav”, autora Škumbina Tafiljaja. Na programu je i dokumentarni film „Ferdonija“ o nestalim licima tokom rata na Kosovu. U okviru muzičkog dela programa, predstaviće se sastav iz Đakovice „Don’t listen to your neighbors“ i DJ Matale iz Prištine.

Organizatori poručuju da je cilja “Miredita, dobar dan“ da se susretima srpskih i kosovskih društvenih i kulturnih zajednica “iniciraju promene i stvori tradicija saradnje, kojom će biti dat doprinos trajnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine”.