13:17

08.08.2019

13:17

08.08.2019

Aleksandra Nićić, RTK2

Bilo da ste putnik namernik ili se zadesite u Banjskoj kod Vučitrna, svakako ste dobrodošli. Čašica razgovora sa pozitivnim ljudima pored sumorne svakodnevnice će vam svakako prijati, u šta smo se i sami uverili.

Da bi se potisnula sumorna svakodnevnica  koja vlada  u mnogim srpskim sredinama širom Kosova, potreban je  način. Preostalim Srbima u Banjskoj, nadomak Vučitrna, gde trenutno živi oko dvanaest porodica, to polazi za rukom. Da je knjiga čovekov najbolji prijatelj, uverio nas je Saša Jocić.

Pisanjem se bavi još iz školskih dana, ali najveću sklonost pokazuje nakon '99. godine.

Sada ima preko 2000 pesama, namenjenih  svim uzrastima. Godine 2008., izdao je prvu zbirku pesama “Kamen u Grlu”, a nakon toga usledile su i zbirke: “Suza u okovima”, “Nad toplikom svitac”, kao i roman “Naši preci i mi deca”, međutim, ima još novih, neobjavljenih pesama.

"Osnovni razlog je taj što žena sa decom je često išla kod njenih, a ja ostao sam u kući. U onom poratnom vremenu, često je bivalo da ni struje nije bivalo.

Sam među četiri zida, sveća na stolu i morao sam da nađem neki izbor”, kaže Saša Jocić.

Ovo  istorijsko mesto treba da ostane upisano, a to  Saša čini svojim stihovima.

„Malena Banjska”

Od lepoga grada Vučitrna,

Sto puteva baš sa svake strane.

Nedaleko od tog lepog sela-

Živeo je Strahinjiću Bane.

Sagradio baš prelepo selo,

A to selo i danas postoji,

Pritisle ga raznorazne muke,

Svi tu žive- niko se ne boji.“

“Hajde da opišemo majku, prirodu pa tatu, nešto dečijih pesama, a najviše su me podstakli ovi događaji za vreme rata i posle rata”, kaže Saša Jocić.

Radio je puno i Ljubiša Krsmanović , koji je zašao u devetu deceniju.

Život u selu ni za šta ne bi menjao. Prisetio se kako se nekada u ovom selu živelo:

“Teško jeste , ali ja ne bih mogao u grad da živim, radio sam 42. godine, ali nikad nisam voleo grad, ne bih tu mogao da živim.Bile su igranke u školi , kod Crkve, za Cvetnice , za Svetog Nikolu, sada toga nema".

A kako se danas živi?

“Za nas je najradosniji dan petak do nedelje, kad su vikendi selo vrije.

Ima dosta ovih  koji su na fakultetu, za vreme vikenda za nas je vašar, ali to relativno kratko traje. U petak se sumiraju oni rezultati, u subotu se vidimo ili ne vidimo, u nedelju se spremaju da odu. Uglavnom nije lose, a žive kako moraju , kako znaju, retko ko  da radi, mali je broj penzionera”, kaže   Saša Jocić.

Nakon završenih radova u polju, većina meštana  voli da pogleda sport.

“Uz pesmu je sve mnogo lakše”, napominje Saša. Inspirisan  uspesima tenisera Novaka Đokovića,  napisao  je pesmu.

 “Voleo Nole tenis,

od svojih malih nogu.

 Sada je genije pravi-

mnogi mu ništa ne mogu”.