12:57

16.08.2019

12:57

16.08.2019

Milena Todorovic, Radio Kosovo 2

Zoran Popović, među meštanima iz Sirinćke Župe, opština Štrpce, poznat i kao Zanko, bavi se duborezom i ikonopisanjem a njegovi radovi davno su prešli granice. Ovom samoukom pedesetdevetogodišem umetniku se u ranom detinjstu pojavila vizija u vidu lika anđela, kojeg je kasnije pretvorio u jedno od svojih dela.

“Suština umetnosti je da nešto pokažeš…Neka oproste svi koji imaju akademiju ipak treba da se rodiš, škola je samo da ubrzaš sistem kako da se dođe do nekog alata, ti dođeš i do alata, ali i sirovog materijala, ali iz njega moraš nešto da izvučeš a to se ne uči za to čovek mora da se rodi”, kaže Popović.

Zanko najviše voli da radi ikone, a sticajem okolnosti mesto u kome živi veoma je inspirativno za rad. On napominje da potiče iz porodice koja je veoma talentovana, pa nije slučajno da je i on nasledio taj gen.

“Najiskrenije mislim da je tu ključnu ulogu odigrala genetika. Ja često kažem da sam u Župi car što se genetike tiče. Otac mi je iz Sevca, majka iz Berevca, imam i gotovuški gen, imam svašta nešto, moji su bili jako precizni, baba je radila na razboju. A ljubav se rodila još u detinjstvu dok sam posmatrao moju baku kako uživa u svojim završnim radovima, da li je to sukno od razboja, da li su to čarape. Mislim da se u meni sklopila genetika cele Sirinićke Župe, velika je sreća i ova naša priroda koja je slikovita i ne treba čoveku neka velika mašta”, ističe Popović.

Sirinićka Župa bogata je i materijalom za rad, raznovrsno drveće koje Popović koristi dostupno mu je gotovo na svakom koraku. Njegovo umeće kombinovanja i oblikovanja drveta iznedrila su nestvarna dela.

“S godinama rada ja sam došo do toga koje drvo za šta mi treba, zavisno od teme ima lakih i teških sirovina”, napominje on.

Pored materijala poseduje i alate za rad, koji su mnogo dostupniji i povoljniji u odnosu na ranije godine.

“Za ovo što radim imam sve, ima puno mašinica i za umetnike ovo je idealno vreme”.

Popović kaže da mu je ikonopisanje osnova umetničkog izraza, svoj rad deli u cikluse koji su rezultat njegovog trenutnog nadhnuća.

“Muzika je čudo, kažu da sklop svih umetnosti, ali ja od svih pravaca koji postoje na svetu mislim da je najjača ikona. Ja sam pre svega ikonopisac i taj specifičan stil je moj i ja sam njegov. Nekad naiđem na nešto i ja prosto ne mogu da odolim a da ga ne odradim. Imao sam jedan talas kada sam obrađivao ostatke drveta nakon udara groma, ono celo izgori ostanu mu samo kao kriške od čokolade, pa sam imao i ciklus primenjene umetnosti”.

Autentične fasade na kućama, koje su danas već prevaziđene, takođe je ono što je u fokusu ovog umetnika.

“Te su fasade svrsishodne, to je zemlja i od ječma se stavlja trska, dobije se fasada koja je davala pečat a i kuće su se razlikovale. U poslednje vreme se one ruše, lepe su nove kuće sa ovim novim fasadama ali sve su iste nemaju dušu”, navodi.

Njegovi radovi prešli su granice Kosova, Srbije, pa čak i nekoliko kontinenata. Popović je skroman i ne voli da se puno eksponira, iako je ranije bio mnogo zastupljeniji u javnosti.

"U sve sfere života uplovila je politika, s toga i umetnost nije ostala van toga, pa zato ne volim da pričam više volim da radim", objašnjava Popović.

“Od rata na ovamo su teška vremena i bilo šta da kažeš ode u politiku, mnogo malo ima razgovora o umetnosti. Ali moram da pomenem da je do rata bilo 25 dokumentarnih filmova o meni, ali posle je došlo teško vreme i sad bi trebao da nešto kažem šta mislim i osećam i sigurno bi bio neko pogođen, jednostavno izbegavam medije, prepustio sam se poslu. Onaj ko želi da ima moj rad uglavnom ga ima, mada mnogo kasno. U Beogradu ima mnogo mojih dela, a nije bilo da moje delo ne kupi Amerikanac, Poljak, Italijan, Rus nema zemlje na svetu gde moje delo nije otišlo”. 

Ljubav naročito inspiriše Popovića da radi i stvara. On je otac četvoro dece i nada se da će oni poći njegovim putem, jer kako sada primećuje već imaju dara.

“Imam tri ćerke i sina, one su se orijentisale na medicinu mada mislim da bi mogle mnogo dobro da rade. Srednja ćerka ima dara za filigranstvo, treća je dobra u fotografisanju, a sin mi pomaže oko mojih radova i koliko sada primećujem može da bude bolji od mene, ako to može da se meri ‘bolji-gori’. Presrećan sam čovek jer sam stekao utisak da će deca da me prevaziđu”.

Pored duboreza i ikonopisanja Zoran Popović bavi se i pisanjem pesama. On je za program na srpskom jeziku Radio Kosova 2 pročitao jedno od svojih omiljenih dela, koje nosi naziv “Ljubavni ratnik”, i kome je osim pesme posvetio i sliku.

“Stražarim budan na istoku,

levo oko on, desno ti,

boreći se u praskorzje sa suncem da ne promoli,

noćima sovinih očiju vezujem slavujima kljun i krila,

da ućuti, da mu se pesma ne bi orila.

Danju gasim fenjer svica,

ubeđujući svetlost da joj prija tamna venčanica".