15:11

23.11.2019

15:11

23.11.2019

Milena Todorović, Radio Kosovo 2

Ćendra Multimedia ili Multimedijalni centar je kulturna organizacija sa sedištem u Prištini, osnovana još 2002. godine. Iako su krenuli sa filmom, pozorištem i televizijom, vrlo brzo su se fokusirali na pozorište i književnost. Jeton Neziraj, umetnički direktor Ćendra Multimedia, inače dramaturg po profesiji, u razgovoru za program na srpskom jeziku Radio Kosova 2, kaže da su od 2011. godine izašli na međunarodno “tržište”, gde su do danas veoma prisutni.

“Naš cilj je tada bio da uđemo na evropsko tržiste, ali smo postavili pitanje šta mi sa Kosova možemo da ponudimo i od te godine smo krenuli da se fokusiramo na originalne kosovske priče i mogu da kažem da smo ostvarili uspeh. Svaku predstavu nakon kosovskih gradova, prikazujemo u Skoplju, Tirani i Beogradu, a onda krene međunarodna scena i to nam ide jako dobro”, kaže Neziraj.

Ćendra proizvodi i koproducira aktuelne i inovativne pozorišne predstave i druge literature i kulturne događaje, za domaću i međunarodnu publiku. Neziraj kaže da se ne bave konvencionalnim pozorišnim temama, već onim koje su urgentne i koje treba plasirati javnosti.

“U zavisnosti od teme, za neke predstave ljudi se ljute, protestuju malo, ali ništa ozbiljno. Bavimo se aktuelnim temama, ali ne dnevnom politikom, temama koje nisu prisutne u javnom diskursu, mi idemo u srce problema. Na primer ova nova predstava “Pet doba neprijatelja naroda”, bavi se posleratnom Prištinom i urbanim haosom, a glavni lik je arhitekta  Redžep Ljuci koji se bori sa ilegalnom gradnjom. To je dvadeseto godišnji problem, ali je još uvek aktuelan, jer vidimo da divljim gradnjama nema kraja. Priština je postala kao neka urbanistička džungla. Prošle godine smo radili predstavu “Hipokrat ili engleski pacijent”, koja je, takođe, dobro prošla, a bavila se klinikom “Medikus” i skandalom oko prodaje organa”, navodi Neziraj.

Umetnička razmena i saradnja sa regionalnim i međunarodnim partnerima od presudne je važnosti u radu ovog centra, a barijere sa Srbijom prevazidjene su još odavno, ističe Jeton Neziraj i dodaje da ta saradnja traje i da treba da bude dobar primer i za političare.

“Naša saradnja je počela 2009. godine, kada smo uradili predstavu “Patriotic hiper- market” u koprodukciji sa glumcima iz Beograda, režiju je radio Dino Mustafić i to je bio prvi i važan korak u ovoj saradnji, koja na sreću još uvek traje i ide dalje. Sarađivali  smo sa BITEF-om, sa Centrom za kulturnu demokntaminaciju sa pokojnom Borkom Pavićević, sa knjževnom grupom “Beton”, sa književnim festivalom Krokodil”, ističe Neziraj.

Kao primer saradnje, on navodi i odličnu predstavu “Romeo i Julija” u režiji Mikija Manojlovića.

Neziraj ocenjuje da je danas saradnja sa srpskim umetnicima normalna, ali da na  početku nije bilo tako jer smo bili karakterisani kao izdajnici i srbofili.

“Sada više nije vest kada jedna srpska predstava dođe u Prištinu, već se priča da li je dobra ili loša, isto tako je u Beogradu kada odu glumci sa Kosova”, ističe Neziraj i dodaje da je saradnja sa umetnicima iz Bosne i Hercegovine, iako postoji dobra volja, zbog birokratskih barijera vrlo često onemogućena.

On ističe i da je jedan od glavnih problema Centra, nedostatak prostora za rad, a od kosovskog Ministarstva kulture i grada Prištine ne dobija se gotovo ništa od sredstava.

"Sredstva dobijamo uglavnom od Evropske unije, Gete instituta, Allof  Palme iz Švedske, tih stranih donatora koji su na sreću još uvek prisutni na Kosovu”, kaže Neziraj.

Od 2008. godine Ćendra Multimedia organizuje književni festival „Polip“, koji okuplja neafirmisane književnike, a ovaj sada već tradicionalna manifestacija obiluje sadržajnim programom, napominje Neziraj.

“Festival organizujemo u saradnji sa LINK-s iz Beograda, Sašom Ilić i Alidom Bremer iz Hrvatske. Nas troje smo umetnički direktori festivala, zajedno kreiramo program, odlučujemo koga da pozovemo…Svake godine imamo tematski fokus, ove godine smo se bavili regionom i kakav uticaj ima književnost u regionu zadnjih 10 godina. Ranijih godina smo se bavili izbeglicama, religijom i mnogim drugim temama, a za narednu godinu nismo odlučili, ali očekujemo oko 30 autora”, kaže on.

Osim “Polipa”, Ćendra Multimedia priređuje i druge manifestacije.

“Od prošle godine imamo “Kosovo theater show case”, mislim da je važan festival jer daje mogućnost izolovanoj kosovskoj pozorišnoj sceni da se ekspozira od strane kritike i na festivalima. Priština nema reku je rezidencijalni program za pisce, svake godine nam dolaze pisci iz regiona i Evrope, to je neki program koji postoji u Beogradu, Sarajevu, Splitu, Skoplju, Tirani to je u stvari razmena pisaca i dobra je prilika za upoznavanje sa piscima tog grada, ali i ostalih znamenitosti grada”, kaže Neziraj.

Po rečima Nezitaja, kulturni život na Kosovu je vrlo slab, jer se u Prištini po nešto i događa, ali van grada gotovo ništa.

“Teško je pričati o kulturnom standardu na Kosovu, jer nema publike, nema novca, nema glumaca…Teško je kreirati nešto održivo”, poručuje Jeton Neziraj.

Ćendra Multimedia je postala sinonim za nešto drugačije, za nešto novo, a rad te kulturne institucije može biti primer i za sve ostale u regionu.