17:51

06.12.2019

17:51

06.12.2019

Aleksandra Nićić, RTK2

Jedan od najpoznatijih autora stripova - Aleksandar Zograf je u Domu kulture u Gračanici priredio izložbu ’’Pisma Hilde Dajč’’, devetnaestogodišnje Jevrejke iz Beograda koja je 1941. godine dobrovoljno otišla u logor na Sajmištu, u kom je i izgubila život.

"Već smo tu skoro devet nedelja i još sam pomalo pismena, još umem pomalo da mislim, svako veče bez izuzetka, čitam tvoja i Nadina pisma i to mi je jedini trenutak kada sam nešto drugo, ne samo logorašica“, sadržaj je jednog od pisama Hilde Dajč. Saša Raketić, poznatiji kao crtač stripova pod pseudonimom Aleksandar Zograf, predstavio je izložbu “Pisma Hilde Dajč”, beogradske Jevrejke, koja 1941. dobrovoljno odlazi u logor na Sajmištu, kako bi kao medicinska sestra pomagala zatočenicima. Pogubljena je u kamionu „dušegupki“, ugušena gasom. Njena pisma iz logora upućena drugaricama govore o užasu fašizma i predstavljaju svedočanstvo o strahotama Holokausta.

“Jedno od mojih interesovanja bilo je zapravo Holokaust i ono što se dešavalo na ovim prostorima tokom okupacije za vreme Drugog svetskog rata i sudbina jevrejske zajednice pod tim okolnostima. Jedna od priča koja je po meni bila najdramatičnija i najupečatljivija je zapravo priča o jevrejskoj devojci iz Beograda Hildi Dajč…. Ovo je jedan od retkih slučajeva da imamo nekog ko je iz samog ambijenta logora pisao i opisivao šta se tamo dešava, tako da je to bilo zanimljivo meni kao jedna tema, s obzirom da je Holokaust ono što se dešavalo na ovim prostorima, nije na dovoljan način obrađeno u bilo kojoj umetničkoj disciplini, a smatram da je to nešto o čemu vredi pričati, upravo zato da bi se predupredilo da  se tako nešto desi ponovo”, kaže Aleksandar Zograf.

Zahvaljujući inicijativi Fljorida Dodonija, Jevreja iz Tirane, Dom kulture je u saradnji sa Srpskim kulturnim centrum iz Prištine organizovao ovu izložbu.

“To nam se svidelo na prvi pogled zbog tematike koja je društveno odgovorna, a i zbog toga što je prikazana na jedan novi, kreativniji način”, rekao je Nebojša Jevtić iz Doma Kulture.

U Drugom svetskom ratu je u logorima smrti stradalo šest miliona Jevreja, a svaki vid sadržaja koji omogućava da se o tim stravičnim dešavanjima sazna više, vredan je pažnje.

“Holokaust je bio i ostaće crna mrlja u istoriji čovečanstva, koja svedoči o vremenu kada su ljudi prestajali da budu ljudi, kada su postajali mašine za ubijanje i to je prvi put u istoriji čovečanstva da je čovek uništavao drugog čoveka samo zato što je bio pripadnik druge nacije, u ovom slučaju jevrejske”, kaže istoričar Aleksandar Gudžić.

Jevreji na Kosovu su do kraja Drugog svetskog rata imali svoju zajednicu u Novom Brdu, Prizrenu i Prištini, a danas ih ima jedino u Prizrenu.

“Osećanja naviru vezano za to, s obzirom da je kompletna familija moje majke bila istovremeno na Sajmištu kada i Hilda Dajč, što asocira i na Anu Frank, a s obzirom da su publicistika i mediji na Kosovu slabi u osvetljavanju života Jevreja na Kosovu, čini me još zadovoljnijim… Jevreji imaju svoje mesto koje ne može da se izbriše, da se mimoiđe, da se o tome ne govori”, kaže predsednik Jevrejske zajednice na Kosovu Votim Demiri.

Izložba pisama Hilde Dajč u Galeriji Doma kulture u Gračanici otvorena je do kraja meseca, svakog dana,od 9 do 15 časova. Izložba je organizovana pod pokroviteljstvom Ambasade Izraela u Srbiji.