U interesu Srbije nije da bude partner ruskoj vojsci, koja brutalno napada civilno stanovništvo u Ukrajini, poručila je u ekskluzivnom intervjuu za Glas Amerike Lora Kuper, zamjenica pomoćnika američkog sekretara za odbranu zadužena za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju.

Kuper je ocenila i da se ne može izjednačavati napad bez povoda jedne sile na demokratski izabranu vladu sa vojnom intervencijom NATO-a u SR Jugoslaviji 1999. godine.

Komentarišući rat u Ukrajini, američka zvaničnica navela je da Rusija, uprkos obećanjima da će smanjiti vojnu aktivnost u pojedinim područjima, nastavlja sa napadima na civile.

"Moskva retorički menja strategiju, tvrdeći da sledi cilj drugačiji od onog što je zaista bio njen prvobitni cilj - rušenje vlade u Kijevu. Međutim, na terenu, Rusija još uvek primenjuje istu razornu taktiku protiv civilnog stanovništva. Vidite šta se događa u Mariupolju, gde hrabri ukrajinski narod izdržava razorni pritisak ruskih snaga koje očigledno napadaju civilno stanovništvo. I to je taktika koju Rusija nastavlja da primenjuje", istakla je Kuper.

Prvobitni cilj Rusije bio je da da zamijeni demokratski izabranu vladu u Kijevu. I mi to znamo jer smo videli obaveštajne podatke. U stvari, delili smo ih sa celim svetom dok smo ih otkrivali. Gotovo bi se moglo reći da je svet znao više o ruskim planovima i motivima od ruskih vojnika. Oni su poslati u Ukrajinu da opkole Kijev, gađaju važne gradove i preuzmu kontrolu nad ključnom teritorijom. Naišli su na žestok otpor ukrajinskih oružanih snaga, uz kapacitete koje je obezbijedio Zapad, što je iznenadilo ruske snage i natjeralo ih da promijene svoje planove. Ali to ne znači da su odustali. To samo znači da su privremeno promenili svoj pristup kako bi dobili na vremenu da se pregrupišu.

Glas Amerike: Prema izveštajima, ruske snage su pretrpele značajne gubitke tokom invazije. Na ukrajinskoj strani su međutim ogromne žrtve i humanitarna kriza. Koliko dugo Ukrajina može da se bori protiv invazije, da opstane u ovoj situaciji?

Kuper: Sjedinjene Države su sa saveznicima i partnerima trenutno usredsređene na to da osiguraju da Ukrajinci mogu da nastave da se bore, da imaju neophodnu snažnu poziciju za pregovaračkim stolom sa Rusijom. Mislim da nema nikog na svetu ko ne vjeruje da su ukrajinske oružane snage među najhrabrijima. Ali, ono što smo takođe otkrili je da su se njihove taktičke veštine i obuka pokazali efikasnom na bojnom polju. Tako da ćemo nastaviti da ih podržavamo.

Glas Amerike: Sjedinjene Države su značajno povećale vojnu pomoć Ukrajini od početka ruske invazije. Da li ona stiže do Ukrajine i da li doprinosi da se situacija na terenu promeni?

Kuper: Na položaju, koji obavljam, svakog dana vidim rezultate naše podrške ukrajinskim oružanim snagama. Obučavamo ih dugi niz godina, ali na terenu vidimo rezultate kapaciteta koje smo im nedavno isporučili. Mislim da su mnogi mislili da su ruska oklopna vozila veoma čvrsta i da mogu mnogo da izdrže. Međutim, videli smo da su sistem Džavelin (Javelin) i drugi protivtenkovski i protivoklopni sistemi veoma razorni za ruska oklopna vozila.

Kako rusko stanovništvo, oligarsi koji okružuju Putina i koji su bili na meti sankcija, budu osećali ovaj pritisak, oni će sami vršiti pritisak na režim. Druga stvar koju je važno znati je da ovi neuspesi na ratištu, koje celi svet vidi, nisu nužno očigledni trenutno u Rusiji. Zbog kontrole medija, potrebno je mnogo više vremena da se prenesu informacije o razornim žrtvama i o stepenu do kojeg Putinov plan nije uspio. Zato moramo pratiti kako te informacije pristižu, prenose se kroz lanac komande i kako se primaju ove razorne vesti o neuspesima na ratištu.

Glas Amerike: Ukrajinski predsednik često je apelovao da se uspostavi zona zabrane letova iznad Ukrajine. SAD i NATO su odbacili tu ideju strahujući da bi to moglo da izazove širi sukob. Šta bi - osim direktnog ruskog napada na teritoriju NATO-a, moglo da navede Zapad da preispita stav o zoni zabrane letova?

Kuper: Bili smo vrlo jasni da ne želimo sukob između Sjedinjenih Država i Rusije ili između NATO-a i Rusije. I to je u osnovi naše zabrinutosti u vezi sa bilo kojom operacijom koja bi nas uvela u taj direktan sukob. I mi ćemo i dalje biti zabrinuti u pogledu toga.

Glas Amerike: Predsednik Bajden je upozoravao na mogućnost napada hemijskim oružjem na Ukrajinu. Da li bi to navelo Zapad da preispita svoj stav?

Kuper: Napad hemisjkim, biološkim oružjem, nuklearni napad - na sve bi to reagovali i smatrali najozbiljnijom i teškom prijetnjom.

Glas Amerike: Šta Pentagon preduzima da bi sprečio širi sukob? Da li imate bilo kakav kontakt sa ruskim zvaničnicima?

Kuper: Radimo mnoge stvari. Što se tiče komunikacije, imamo više kanala i Sjedinjene Države su bile vrlo jasne da su otvorene za dijalog i da ga ohrabruju da bi se izbjegao sukob i smanjili rizici. Sekretar (Lojd) Ostin je zbog toga izrazio otvorenost za dijalog sa ruskim ministrom odbrane (Sergejom) Šojguom, i zbog čega smo imali iste poruke otvorenosti za dijalog na nivou načelnika združenog Generalštaba i otvorili liniju za sprečavanje sukoba, koja je dostupna u bilo kom trenutku za taktički nivo izbjegavanja sukoba.

Glas Amerike: Da li ima bilo kakve komunikacije tim kanalima?

Kuper: Testiramo kanale, ali nismo imali mnogo sadržajnih razgovora od 24. februara. To je izbor ruskog Ministarstva odbrane. Međutim, ostajemo otvoreni. Uspeli smo da iskoristimo kontakte sa našom ambasadom u Moskvi i ruskom ambasadom ovdje, tako da ti kontakti uvijek dostupni.

Ukrajinska kriza i Zapadni Balkan

Glas Amerike: Pojedini evropski lideri i zvaničnici izrazili su zabrinutost zbog mogućeg prelivanja sukoba na druge regione, uključujući i Zapadni Balkan. Koliko pomno Pentagon prati bezbednosnu situaciju na Balkanu i da li su primećeni neki zabrinjavajući potezi Rusije?

Kuper: Uvek pratimo bezbjednosnu situaciju na Zapadnom Balkanu i veoma smo posvećeni našim odnosima sa saveznicima u regionu i održavanju jakih partnerstava širom regiona, uključujući Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. To je bio slučaj ranije i sada. Očigledno je da je Rusija u prošlosti pokušavala da se meša i podstiče tenzije u regionu i vidimo da se to nastavlja do danas. Ja sam zadovoljna stepenom do kojeg Sjedinjene Države, i ne samo one, obraćaju pažnju na region. Naši partneri iz Evropske unije su takođe veoma posvećeni tome da se osigura stabilnost. Ukazala bih na nedavno povećanje snaga u operaciji Altea, kao veoma pozitivan znak saradnje svih nas na obezbeđivanju stabilnosti.

Glas Amerike: Šta u ovom trenutku može da zaustavi ruskog predsjednika Putina, s bzirom na to da se čini da ga sankcije, barem za sada, nisu odvratile? Koje su opcije Pentagona?

Kuper: Ekonomske sankcije koje pominjete su veoma važne u slanju ubedljive poruke Putinu i njegovom najužem krugu. Efekti sankcija sada postaju vidljivi. Biće još bolnih posledica sankcija i ograničavanja izvoza. I moramo da pratimo te posledice i da nastavimo da pojačavamo pritisak u ekonomiji. I mislim da ne možemo da potcenimo stepen do kojeg će to imati uticaja. Međutim, već vidimo kod stanovništva u Rusiji da posledice sankcija postaju sve vidljivije. Upravo sam čitala izveštaje da tržišta ostaju bez ključnih proizvoda.

Kuper: Rusija ima brojne taktike koje može ponovo da upotrebi i to smo iznova viđali. Da se vrati na upotrebu određenih strategija, uključujući sajber mešanje, i nedavno smo videli primere toga, zatim manipulisanje informacionim prostorom što je i dalje prisutno. Mogu da instrumentalizuju korupciju, koja naročito ima korozivno dejstvo u regionu. I naravno mogu da upotrebe prodaju oružja, vojnih resursa kao sredstvo uticaja. Činjenica da im vojna oprema ne daje tako dobre rezultate u Ukrajini, možda će ovo poslednje sredstvo učiniti manje moćnim, ali bi svakako mogli da ponovo da pribgnu bilo kojoj od gore navedenih taktika.

"Jasne posledice za zemlje koje kupuju rusko oružje"

Glas Amerike: Kada smo razgovarali poslednji put, pomenuli ste da Pentagon želi da proširi saradnju sa Srbijom. Da li je i dalje slučaj, imajući u vidu da Beograd odbija da se pridruži zapadnim sankcijama koje su uvedene Rusiji?

Kuper: I dalje smo otvoreni i nadamo se produbljivanju vojne saradnje sa Srbijom i razočarani smo kada ona odluči da ne nastavi sa vežbama ili obukom ili drugim prilikama za saradnju. U kontekstu trenutne situacije, svakako smo smatrali da je pozitivan znak što se Srbija svrstala uz sve zemlje sveta, osim 5, kada je riječ o rezoluciji Generalne skupštine UN kojom se osuđuje napad Rusije na Ukrajinu. Znamo da Srbija može da sagleda ovu situaciju uz određeni stepen nepristrasnosti.

Međutim, ovo je trenutak kada su zemlje širom sveta, čak i one koje su bile istorijski neutralne, odlučile da treba da se svrstaju za međunarodno pravo i mir i ustanu u odbranu principa suvereniteta. Vidjeli smo da čak i neke neutralne zemlje pružaju pomoć Ukrajini u ofanzivnom oružju. Tako da svakako veruemo da je ovo istorijski trenutak i nastavićemo da radimo na pozitivnijem odnosu sa Srbijom.

Glas Amerike: U istom intervjuu ste rekli da SAD ne traže od Srbije da bira i da ne povlače crvene linije u pogledu toga kako Srbija funkcioniše u vojnoj saradnji. Da li bi posle ruske invazije na Ukrajinu, vojna saradnja srpskih I ruskih oružanih snaga, te kupovina ruskog oružja bili crvena linija za SAD i koje bi bile posledice toga?

Kuper: Nadam se da će Srbija sama doneti odluku da nije u njenom interesu da bude partneri vojsci koja brutalno napada stanovništvo, bombarduje civile. I iskreno, nije u interesu Srbije da bude partner sa vojskom koja trpi tako očigledne neuspjehe na ratištu, sa tako nevjerovano niskim moralom, vojska čije vođe ne vjeruju svojim vojnicima, gdje se oprema kvari. Pretpostavila bih da bi Srbija donijela najsmisleniju odluku u kontekstu budućih vojnih odnosa i kapaciteta po kojoj je besmisleno imati Rusiju kao dobrog partnera.

Glas Amerike: Kakve bi bile posledice ako Srbija odluči da nastavi vojnu saradnju sa Rusijom?

Kuper: Imamo jasne posledice po zemlje širom svijeta koje žele da kupuju rusku vojnu opremu. To je zakon CATSA - odnosno suprostavljanje američkim protivnicima kroz sankcije. I to je statut kojeg moramo da se pridržavamo. To nije u nadležnosti Sekretarijata za odbranu, već mojih kolega u Stejt departmentu. Ali već postoje vrlo jasne posledice u smislu sankcija za kupovinu značajne ruske vojne opreme. Dakle, to je jedna oblast u kojoj već imamo jasnu mapu puta.

Glas Amerike: Pojedini građani u Srbiji veruju da su ukrajinsku krizu izazvale SAD i NATO, a ne Rusija. Takođe podržavaju Rusiju zbog vojne intervencije NATO-a 1999. godine. Koja bi bila vaša poruka onima koji izjdnačavaju ruski napad na Ukrajinu sa intervencijom NATO-a 90-ih?

Kuper: To se apsolutno ne može izjednačavati. Ono što sad vidite da je da velika sila odlučila da napadne demokratski izabranu vladu bez ikakvog povoda i pokušava da okupira značajne delove te zemlje, dok bombarduje civilno stanovništvo i ometa isporuku humanitarne pomoći. Aposolutno nije jednako. I siguran sam da narod Srbije može svojim očima da posmatra narod Ukrajine i da razumije sa kakvom se razaranjem suočava i da želi da ga podrži.

Nastavak saradnje sa Crnom Gorom

Glas Amerike: U Crnoj Gori, odlazeća vlada do sada nije uspela da usvoji sankcije Rusiji. Takođe nema saglasnosti o slanju pojačanja u NATO misije u vezi sa Rusijom. Da li će to uticati na vojnu saradnju Crne Gore i SAD kako u NATO-u, tako i na bilateralnom planu?

Kuper: Već sam pomenula da smo prošle sedmice imali vrlo konstruktivan sastanak Američko - jadranske povelje, na kojem je učestvovala i Crna Gora. I mogu vam reći da je tokom razgovora bio veoma pozitivan ton o saradnji SAD i Crne Gore, a izneta je i zabrinutosti zbog ruske invazije na Ukrajinu. Tako da nisam zabrinuta u pogledu buduće saradnje SAD i Crne Gore.

Glas Amerike: Da li ste zabrinuti da bi Rusija mogla da iskoristi trenuti vakuum u vlasti u Crnoj Gori, da bi izazvala nestabilnost i podele, u trenutku kada Zapad pokušava da projektuje jedinstvo u svetlu ruske invazije?

Kuper: Rusija uvek pokušava da izazove podele među saveznicima u NATO-u i u celoj alijansi, a svakako kao što smo ranije pomenuli, posebno u regionu Zapadnog Balkana. Međutim, zaista smo uvereni da nam jaki saveznički odnosi omogućavaju da budemo jaki zajedno, da osnažimo naše saveznike i da izdržimo ove pritiske iz Rusije.

Glas Amerike: Ima li zabrinutosti da bi moglo doći do bilo kakvog potencijalnog curenja obaveštajnih podataka u Crnoj Gori?

Kuper: Nema.

---