09:43

07.09.2022

09:43

07.09.2022

RSE

Srbija će na kraju priznati nezavisnost i suverenitet Kosova, a jedan od ključnih elemenata tog poduhvata biće njena integracija u Evropsku uniju, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Čarls Kapčan (Charles Kupchan), član američkog Saveta za spoljne poslove (Council on Foreign Relations) i profesor Univerziteta Džordžtaun (Georgetown).

"Međutim, ostaje da se vidi kako i kada će taj cilj biti ostvaren. Trenutno smo u opasnoj i zabrinjavajućoj situaciji, jer smo već videli nazadovanja u Bosni i Hercegovini, u odnosima Srbije i Kosova, kao i sada u Crnoj Gori nakon pada vlade. Ali, smatram da je to privremenog karaktera imajući u vidu geografsku blizinu Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom, da su zemlje regije okružene članicama evropskog bloka i NATO-a", ističe Kapčan.

Imajući u vidu raspoloženje javnosti koje je protiv ulaska Srbije u EU ako uslov za to bude priznanje Kosova, postavlja se pitanje može li se desiti da na kraju ona odustane od evropskih integracija.

"Mislim da je mala mogućnost za to. Vučić se pokazao veštim u balansiranju i sedenju na dve stolice. Međutim, ne verujem da bi Srbija dugoročno želela da bude u strateškom limbu, ili u savezu sa Kinom i Rusijom, kada je ostatak regiona usmeren ka evroatlatnskim integracijama", smatra Kapčan.

Kada je reč o ratu u Ukrajini, Kapčan kaže da u njemu nema pobednika, te da bi bilo najbolje uspostaviti primirje i potražiti diplomatsko rešenje.

"Moguće su korekcije na frontu, ali bez odlučujuće promene. Ja spadam među one koji smatraju da ukrajinske snage, čak i uz pomoć SAD i njihovih saveznika, nisu u stanju da proteraju ruske trupe sa svoje teritorije. Bojim se, takođe, da će vremenom rasti zamor u Evropi i SAD od rata u Ukrajini. Dosadašnja podrška Ukrajini je impresivna sa snažnom transatlatnskom solidarnošću da bi mogla da se odbrani. Međutim, smatram da bi bilo razumno pokušati da se uspostavi primirje i potraži diplomatsko rešenje pre ranije nego kasnije," navodi Kapčan.

On dodaje da je Ukrajina na početku zamrznutog sukoba.

"Taj zamrznuti konflikt će destabilizovati čitav region i dovesti do daljeg stradanja i destrukcije, kao i globalnog poremećaja u lancima snabdevanja. Naravno, nisam uveren da će Ukrajina uspeti da povrati teritorije od pre izbijanja rata 24. februara ove godine ili 2014. Međutim, nisam siguran da će uspeti da ih povrati i nastavkom borbi. Dakle, da ponovim, bolje je doći do nekog sporazuma za pregovaračkim stolom nego da se rat nastavi još nekoliko godina u kome će stradati još mnogo ljudi," ocenjuje Kapčan.

Makronovo i Šulcovo pismo u pravo vreme

RSE: Kako komentarišete pismo francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron)i nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz) liderima Srbije i Kosova u kome se ističe da je puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine od suštinskog značaja za Zapadni Balkan.

Kapčan: Pismo Makrona i Šolca dolazi u pravo vreme i nosi pravu poruku. Povećanje tenzija između Srbije i Kosova – i širom regiona uopšteno – zahteva veći evropski i transatlantski angažman.

I Makron i Šolc su zaista u pravu da je ono što je potrebno "puna normalizacija odnosa između Kosova i Srbije". Već je prošlo vreme da Beograd i Priština donesu teške odluke i postignu kompromise potrebne za postizanje tog cilja.

Oživljavanje tenzija na Zapadnom Balkanu

RSE: Srbija i Kosovo su 1. septembra počeli da primenjuju sporazum o korišćenju ličnih dokumenata. Srbi sa severa Kosova ubuduće mogu da putuju sa srpskim ličnim kartama. Istovremeno, Beograd je ukinuo izdavanje dodatnih dokumenata za državljane Kosova koji putuju kroz Srbiju.

Inače, na velikom bilbordu na srpskoj strani granice na engleskom i srpskom jeziku se podseća javnost na kontinuirano nepriznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije.

Kako komentarišete da su se Beograd i Priština posle višemesečnih, pa i višegodišnjih tenzija makar o nečemu dogovorili?

Kapčan: Kosovo insistira na punom suverenitetu. Bilo da je reč o ličnim dokumentima ili registarskim tablicama, razumljivo je da Kosovo želi da funkcioniše kao normalna zemlja. Pozitivno je da je postignut sporazum makar o ličnim dokumentima.

Videćemo da li će biti dogovora o registarskim tablicama u naredna dva meseca. Ali, ima nekog napretka barem u užem smislu te reči.

U širem smislu, svedoci smo oživljavanja tenzijia između različitih grupacija u celom regionu, što utiče na situaciju u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, zatim u odnosima Srbije i Kosova, Bugarske i Severne Makedonije oko kultuloroških pitanja, jezika i istorije. Dakle, tenzije u regionu rastu umesto da opadaju.

Za to postoji nekoliko razloga. Jedan je pandemija koja je dovela do ekonomskog pada. Tu je i rat u Ukrajini koji je izazvao političku polarizaciju na globalnom planu, uključujući i na Balkanu, primoravajući Srbiju i bosanske Srbe da donesu neke teške odluke, zbog čega Moskva verovatno pojačava aktivnosti u cilju manipulisanja situacijom u tom regionu.

Takođe, Balkan se sada oseća na neki način zapostavljenim od strane SAD i EU, jer posvećuju veliku pažnju zbivanjima u svetu posle događaja od 11. septembra, pre svega Bliskom istoku, sada zbivanjima u Ukrajini. Dakle, zbog mnoštva razloga svedoci smo jačanja tenzija na Zapadnom Balkanu, a Kosovo je samo deo toga.

SAD i EU zabrinuti zbog tenzija na Balkanu

RSE: Rekli ste da će se u naredna dva meseca videti da li će biti rešeno komplikovanije pitanje registarskih tablica za automobile. Kosovski premijer Aljbin Kurti (Albin) je to opisao kao "ništa više ili manje nego praktikovanje suvereniteta".

Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić sumnja da je moguć dogovor o tom pitanju.

Kazali ste da se Zapadni Balkan oseća zapostavljenim. Međutim, u poslednje vreme svedoci smo ponovne inicijative EU u koordinaciji sa SAD da se konačno reši ovo pitanje, kao i pronađe izlaz iz političke blokade. Da li se zapadni akteri boje posledica rata u Ukrajini, tačnije da bi Rusija mogla da to iskoristi za dodatno jačanje uticaja u ovoj regiji?

Kapčan: Mislim da je razlog za pojačani angažman EU i SAD na Zapadnom Balkanu pre svega rat u Ukrajini, odnosno pokušaj da se ograniči uticaj Rusije na jugu Evrope.

Takođe, brinu zbog rastućih tenzija na Zapadnom Balkanu. Milorad Dodik već duže vreme nastoji da distancira Republiku Srpsku od državnih institucija BiH, što potencijalno može da izazove nasilje u regionu. Tu su i tenzije u odnosima Srbije i Kosova.

Zbog toga su se EU i SAD ponovo angažovale. Takođe, američka administracija i sam predsednik Džo Bajden (Joe Biden) imaju snažan interes za očuvanje bezbednosti ne samo Zapadnog Balkana, već i Evrope u celini, da osnaže transatlantsko savezništvo, koje je bilo narušeno dok je Donald Tramp (Trump) bio na čelu SAD.

U to vreme su EU i SAD delovale separatno u ovoj regiji. Sada postoji mnogo jača koordinacija Brisela i Vašingtona. Američki izaslanik Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) se pridružio evropskom Miroslavu Lajčaku tokom nedavne posete Beogradu i Prištini.

Zapadni Balkan će na kraju biti deo EU

RSE: Kada je reč o odnosima Srbije i Kosova, malo je bilo pomaka od potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. Kosovo i većina zapadnih zemalja insistiraju na sveobuhvatnom sporazumu, koje bi uključivalo i njegovo priznanje od strane Srbije.

Ona to odbija i traži da Priština ispuni odredbu Briselskog sporazuma o formiranju Zajednice srpskih opština, što premijer Kurti ne prihvata. Postoji li rizik od jačanja tenzija pa čak i oružanih sukoba?

Kapčan: Postoji okvir za prevazilaženje ćorsokaka u odnosima između Kosova i Srbije, ali se nije mnogo napredovalo u njegovoj primeni. Ima nekih pomaka, kao ovaj sa ličnim dokumentima, zatim oko ekonomskih pitanja u vreme Trampove administracije, ali program privredne normalizacije nije primenjen, kao što nije formirana ni Zajednica srpskih opština.

No, postoji plan i prilično sam uveren kako će se čitav proces završiti. Srbija će na kraju priznati nezavisnost i suverenitet Kosova, a jedan od ključnih elemenata tog poduhvata biće njena integracija u Evropsku uniju.

Međutim, ostaje da se vidi kako i kada će taj cilj biti ostvaren. Trenutno smo u opasnoj i zabrinjavajućoj situaciji, jer smo već videli nazadovanja u BiH, u odnosima Srbije i Kosova, kao i sada u Crnoj Gori nakon pada vlade.

Ali, smatram da je to privremenog karakteta imajući u vidu geografsku blizinu Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom, da su zemlje regije okružene članicama evropskog bloka i NATO-a. Zapadni Balkan takođe teži da postane deo EU, jedino je potrebno vreme da se to ostvari.

RSE: Pominjete priznanje Kosova od strane Srbije. Mislite na formalno priznanje, ili prećutno, odnosno model dve Nemačke?

Kapčan: Smatram da formalno priznanje treba da bude preduslov. To je poluga kojim raspolaže Evropska unija u odnosima sa Srbijom – punopravno članstvo u zamenu za njeno priznanje Kosova.

Većina građana Srbije protiv članstva u EU, ukoliko je uslov priznanje Kosova

RSE: Međutim, postoje dva negativna trenda. Najpre zamor od proširenja u samoj Evropskoj uniji, naročito sada sa ratom u Ukrajini. Istovremeno, kako sve postaje očitije da će Srbija morati da prizna Kosovo da bi ušla u EU, opada entuzijazam njenih građana za evropske integracije. Istraživanja pokazuju da je više od 50 odsto njih protiv priključenja evropskom bloku.

Stoga se postavlja pitanje da li je za rukovodstvo Srbije članstvo u EU dovoljan podsticaj da prizna Kosovo.

Kapčan: Smatram da će na kraju biti snažan i dovoljan podsticaj za Srbiju da normalizuje odnose sa Kosovom. Trenutno ti procesi nazaduju, a rat u Ukrajini zaokuplja najveću pažnju, tako da masovan priliv ukrajinskih izbeglica može da uspori evropske integracije.

Međutim, mislim da je to privremena pauza. Treba imati u vidu da osim rata u Ukrajini, svet prolazi kroz pandemiju sa svim njenim posledicama, uključujući i ekonomske. To može potrajati neko vreme, ali neće postati trajno pravilo funkcionisanja.

Srbija ne želi da bude u strateškom limbu

RSE: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić godinama pokušava da balansira između EU i Rusije. Ali, sada zbog rata u Ukrajini ne može više da sedi na dve stolice. Imajući u vidu raspoloženje javnosti koje je protiv ulaska Srbije u EU ako uslov za to bude priznanje Kosova, može li se desiti da na kraju ona odustane od evropskih integracija?

Kapčan: Mislim da je mala mogućnost da se to desi. Vučić se pokazao veštim u balansiranju i sedenju na dve stolice. Međutim, ne verujem da bi Srbija dugoročno želela da bude u strateškom limbu, ili u savezu sa Kinom i Rusijom, kada je ostatak regiona usmeren ka evroatlatnskim integracijama.

Mada Srbija nije uvela sankcije Rusiji, rat u Ukrajini je pokazao pravo lice Moskve. Reč je o bezobzirnom aktu agresije protiv slovenskog suseda. Invazija na Ukrajinu i destrukcija koju je izazvala, vremenom će narušiti ugled i podriti poziciju Rusije na Balkanu, što će ubrzati okretanje regije ka Evropi i distanciranje od Moskve.

Jača uticaj Kine na Balkanu, ali je EU ključni akter

RSE: Uglavnom je fokus na uticaj Rusije na Balkanu. Međutim, poslednjih godina i Kina je sve prisutnija, pre svega u ekonomskoj sferi. Crna Gora je upala u dužničku zamku zbog gradnje autoputa. Neke od najvećih kompanija u Srbiji su u kineskom vlasništvu. Da li će rasti uticaj Kine na Zapadnom Balkanu, ili će Evropska unija uspeti da tome parira?

Kapčan: Mislim da će vremenom jačati uticaj Kine u jugoistočnoj Evropi i ostatku sveta, jer će njena ekonomija i dalje rasti, zatim ulaganja u globalnu infrastrukturu. Istovremeno, uticaj Rusije će opadati i taj trend će se ubrzati zbog rata u Ukrajini.

Kada je reč o Kini, ne mislim da će biti ključni igrač na Zapadnom Balkanu. Geografska pozicija igra veliku ulogu, tačnije blizina ove regije evropskom tržištu. Bez obzira na povećanje njene ekonomske aktivnosti na Zapadnom Balkanu, glavni tokovi trgovine, investicija, radne snage i kapitala biće okrenuti ka Evropi, a ne Istočnoj Aziji.

Dodikova politika ugrožava BiH

RSE: Bosna i Hercegovina (BiH) je još jedno krizno žarište. Republika Srpska i njen lider Milorad Dodik protive se gotovo svim inicijativama koje imaju za cilj jačanje centralnih institucija.

Dodik otvoreno koketira sa Rusijom, negira autoritet visokog predstavnika Šmita nazivajući ga nelegitimnim. Dodatni problem je nezadovoljstvo Hrvata zbog izbornog zakona i drugih pitanja.

Postoji li opasnost da situacija izmakne kontroli?

Kapčan: Nedavna Dodikova politička manevrisanja su zabrinjavajuća i imaju potencijal da ugroze integritet države. Verujem da će Evropa i SAD uraditi sve što je neophodno da spreče da BiH sklizne u nasilje.

Dodikova inicijativa o povlačenju predstavnika Republike Srpske iz državnih institucija bio je poziv na buđenje, zbog čega su se EU i SAD dodatno angažovali. Sveukupno, to su zabrinjavajući trendovi, ali ne mislim da je region na ivici novog sukoba.

Rusija nastoji da iskoristi nestabilnost u Crnoj Gori i celoj regiji

RSE: Nedavno je pala još jedna crnogorska vlada. Zemlja je opterećena unutrašnjim političkim sukobima, a jedno od najspornijih pitanja je položaj i imovina Srpske pravoslavne crkve.

Da li očekujete da se Demokratska partija socijalista crnogorskog predsednika Mila Đukanovića vrati na vlast, zatim da prosrpske stranke predvođene Demokratskim frontom formiraju većinu, ili su prevremeni izbori najizgledniji scenario.

Iako je Crna Gora odmakla na putu evropskih integracija i članica je NATO-a, i dalje je otvorena za ruski uticaj.

Kapčan: Pad Vlade Crne Gore pokazuje koliko su isprepletena pitanja vere i identiteta u ovoj državi i celom regionu. Situacija u Crnoj Gori je veoma fluidna i nestabilna, pa je teško predvideti ishod, ali nema sumnja da je odluka Vlade da potpiše sporazum sa Srpskom pravoslavnom crkvom bila okidač za njen pad.

Svemu tome treba dodati i složene odnose Crne Gore sa Srbijom. Rusija svakako koristi tu situaciju, ali uzroci nestabilnosti u Crnoj Gori, kao i u odnosima Srbije i Kosova, te u Bosni i Hercegovini – domaćeg su porekla – podstaknuti dubokim etničkim i drugim podelama od ranije koje još nisu prevaziđene. Rusija je veoma vešta u iskorišćavanju tih surevnjivosti.

Zbog toga će EU i SAD dodatno raditi na evroatlantskim integracijama regiona kako bi Rusija ostala bez uporišta u njemu. Poznato je da je Moskva blokirala ulazak Crne Gore u NATO, da je pokušala da spreči sporazum o imenu koji je omogućio prijem Severne Makedonije u ovu alijansu. Dakle, ostvaren je izvestan napredak čime se smanjuje uticaj Rusije.

Rat u Ukrajini bez pobednika

RSE: O ratu u Ukrajini, izgleda da su obe strane zaglavljene na bojnom polju, dok ukrajinske snage pokuštavaju kontraofanzivu u regionu Hersona. Ko će prvi popustiti? Evropa, koja se suočava sa energetskom krizom naročito sa približavanjem zime, ili Rusija, iako joj visoke cene energije idu u prilog, ali sankcije Zapada uzimaju danak, što će biti još vidljivije na duže staze?

Kapčan: Trenutno je pat pozicija. Ukrajinske snage mogu da ostvare napredak u kontraofanzivi na jugu. Međutim, i ruske trupe mogu da pomere liniju fronta na drugim mestima.

Dakle, moguće su korekcije na frontu, ali bez odlučujuće promene. Ja spadam među one koji smatraju da ukrajinske snage, čak i uz pomoć SAD i njihovih saveznika, nisu u stanju da proteraju ruske trupe sa svoje teritorije.

Bojim se, takođe, da će vremenom rasti zamor u Evropi i SAD od rata u Ukrajini. Dosadašnja podrška Ukrajini je impresivna sa snažnom transatlatnskom solidarnošću da bi mogla da se odbrani.

Međutim, smatram da bi bilo razumno pokušati da se uspostavi primirje i potraži diplomatsko rešenje pre ranije nego kasnije. Naime, u SAD-u su u novembru izbori, pa ne bi bilo iznenađujuće da republikanci, čiji je moto "Amerika na prvom mestu", ostvare dobar rezultat, što bi otežalo Bajdenu postizanje dvostranačke saglasnosti oko podrške Ukrajini.

Kada je reč o Evropi, kombinacija hladnog vremena, nestašice gasa, sa novom vladom u Italiji, stalnim teretom udomljavanja ukrajinskih izbeglica – može razvodniti njenu odlučnost u pružanju pomoći Ukrajini.

Stoga mislim da je sada trenutak da se potraži diplomatski put za okončanje rata.

Ovo je rat u kome nema pobednika. Rusija je izgubila nekoliko desetina hiljada vojnika, njena ekonomija je uzdrmana sankcijama, diplomatski je izolovana. Pošto u ovom ratu nema pobednika, a ima više gubitnika, trebalo bi potražiti diplomatsko rešenje.

Bolje diplomatsko rešenje nego rat unedogled

RSE: Međutim, eventualno primirje i dogovor za diplomatskim stolom bi podrazumevao uvažavanje stanja na terenu. Činjenica je da Rusija kontroliše delove Ukrajine – oko petine teritorije – i malo je verovatno da bi pristala da ih vrati. Istovremeno, za Ukrajinu bi bilo veoma teško da prihvati gubitak tih teritorija. Kako onda doći do diplomatskog rešenja?

Kapčan: To je pitanje od "šest miliona dolara" na koje je teško odgovoriti. Mislim da smo na početku zamrznutog sukoba u kome nema primirja i diplomatskog rešenja, već nastavka rata, doduše nižeg intenziteta.

Taj zamrznuti konflikt će destabilizovati čitav region i dovesti do daljeg stradanja i destrukcije, kao i globalnog poremećaja u lancima snabdevanja. Zbog toga je bolje pokušati da se uspostavi primirje i pronađe diplomatsko rešenje.

Naravno, nisam uveren da će Ukrajina uspesti da povrati teritorije od pre izbijanja rata 24. februara ove godine ili 2014. Međutim, nisam siguran da će uspeti da ih povrati i nastavkom borbi.

Dakle, da ponovim, bolje je doći do nekog sporazuma za pregovaračkim stolom nego da se rat nastavi još nekoliko godina u kome će stradati još mnogo ljudi.

'Meka moć' SAD i Rusije će odneti prevagu

RSE: Rekli ste da je Rusija sve izolovanija. Istovremeno, zvanična Moskva tvrdi da Zapad "nije ceo svet" da joj mnoge zemlje nisu uvele sankcije, te da trguje sa mnogima od njih u Aziji, Africi, Južnoj Americi. U tom kontekstu, pošto se EU suočava sa mnoštvo izazova – da se vratim na početak intervjua – koliko će ona biti u stanju da se posveti Zapadnom Balkanu i postoji li rizik da ova regija ostane u strateškom limbu?

Kapčan: Živimo u svetu u kome mnoge zemlje ne žele da odaberu stranu. Veći deo globalnog Juga – Latinska Amerika, Afrika, Bliski istok, južna i jugoistočna Azija – nije podržao sankcije protiv Rusije. S druge strane, mislim da je mnogim ljudima i zemaljama širom sveta jasno da je Rusija agresor u ovom slučaju i da će vremenom platiti cenu zbog invazije na Ukrajinu.

Smatram da će na kraju "meka moć" (soft power) Evrope i SAD odneti prevagu. Srbi, Kosovari, Crnogorci i ostali narodi, radije će živeti u slobodnom društvu ukotvljenom na Zapadu, nego u neslobodnijim društvima u savezu sa Rusijom i Kinom.

Takođe mislim da živimo u epohi obnove u kojoj otkrivamo neke greške u zapadnim demokratijama kada je reč o ekonomskom rastu, digitalnom dobu. Ispravljanje ovih i drugih nedostataka doprineće da zapadni demokratski sistem i dalje bude privlačniji od modela koji mogu da ponude Rusija i Kina. To se pre svega odnosi na Zapadni Balkan imajući u vidu njegovu blizini središtu Evrope.

Rizik od nuklearne katastrofe

RSE: Očekujete da će u nekom trenutku biti pokrenuta inicijativa za uspostavljanje primirja. Međutim, postoji li opasnost od širenja rata, uključujući i na susedne države, pa čak i upotrebe nuklearnog oružja?

Kapčan: Postoji potencijal za eskalaciju sukoba. Upravo zbog toga treba pokušati da se pronađe diplomatsko rešenje. Što duže rat traje, to je veća mogućnost od njegovog širenja. Odavno nisamo bili suočeni sa ovako opasnom situacijom.

Rusija je započela rat sa Ukrajinom koju podržava NATO. Moguće je širenje sukoba sa direktnim sučeljavanjem ruskih i NATO snaga – bilo zbog incidenta ili sračunato, ako Moskva odluči da proširi rat.

Takođe, Rusija je u nekoliko navrata veoma neodgovorno zaoštravala situaciju podizanjem borbene gotovosti svojih nukelarnih snaga. Dok razgovaramo, najveća nuklearna elektrana u Evropi (Zaporožje) je oštećena zbog ratnih dejstava.

Dakle, reč je o ratu koji ima ne samo potencijal da se dalje širi već i izazove nuklearnu katastrofu, zato što se nuklearno postrojenje nalazi u središtu oružanih sukoba.