07:23

15.10.2022

07:23

15.10.2022

VOA

Ambasdor SAD u Srbiji Kristofer Hil  u intervjuu za Glas Amerikeje negirao je da postoje specifični rokovi koje SAD postavlja za rešavanje pitanja Kosova, ali kaže da se nada skorom napretku i da Amerika podržava francusko nemački predlog.

U kontekstu rata u Ukrajini i odbijanja Srbije da uvede sankcije Rusiji, američki diplomata kaže da postoji razumevanje za zavisnost Beograda od ruskih energenata, ali da „nije dobro da Srbija sedi na ogradi između dobra i zla

Hil, koji je stupio na dužnost 31. marta ove godine, kaže i da mu je jedan od utisaka o Srbiji da je „komplikovana zemlja“.

Glas Amerike: Državni sekretar SAD Entoni Blinken i predsednik Srbije Aleksandar Vučić su nedavno razgovarali telefonom i izdali su dva pomalo različita saopštenja o tom razgovoru, ali zajedničko je da je tema bilo Kosovo. Predsednik Vučić je saopštio da je sekretar Blinken naglasio potrebu da se što pre dođe do rešenja. Je l’ postoji neki novi rok koji SAD daju da se to reši?

Hil: Ne znam ni za kakve specifične rokove, ali postoji utisak da dijalog traje jako dugo i treba ga oživeti. U tom smislu, zadovoljni smo što vidimo angažovanje evropskih zvaničnika na visokom nivou, savetnici za nacionalnu bezbednost Francuske i Nemačke su došli u region, to je veoma važno. I mislim da je sekretar Blinken želeo da naglasi našu želju da se ovo pitanje pomeri napred. Ima mnogo stvari na kojima želimo da radimo sa Srbijom i želimo da se pitanje Kosova reši u nekom obliku.

Glas Amerike: U vezi sa tim predlogom, rekli ste nedavno da je dobro što su uključeni visoki predstavnici i da se nadate da će se brzo doći do nekog rešenja. Ali, kako je to moguće ako predlog predviđa da Kosovo postane članica UN bez priznanja Beograda i Srbija dobija ubrzan put ka EU, a predsednik Vučić je mnogo puta rekao da su priznanje Kosova i članstvo u UN neprihvatljivo?

Hil: Ne bih da govorim o specifičnostima, to je na Evropljanima. Ali, mogu da kažem da Evropljani žele da se ova stvar pomeri s mesta. Očigledno da je reč o teškim pitanjima, ali važno je da obe strane razumeju da ima i drugih stvari koje se dešavaju u Evropi, na primer Ukrajina, i vreme je za napredak po tom pitanju. Mislim da su i predsednik Vučić i premijer Kurti saglasni da razmotre taj predlog i vide šta se može učiniti…Mislim da je predsednik Vučić u nekoliko navrata rekao da je potrebno da obe strane nešto dobiju i daju, to je pravi pristup i treba da vidimo može li nešto da uspe.

Glas Amerike: Mislite li da ima političke hrabrosti da se ide ka EU znajući da postoji predlog na stolu koji predviđa i Kosovo u UN? Kako političari u tom smislu mogu da promene svoju priču i preoblikuju javno mnjenje?

Hil: Ne želim da govorim o težnji ka EU samo u smislu da treba da se reši pitanje Kosova. Mislim da ima mnogo elemenata, jedan je da se srpska spoljna politika uskladi sa EU, to je bila jedna od tema nedavnih diskusija. Mnogo različitih aspekata, ali ako ja procenjujem gde Srbija treba da bude u bliskoj budućnosti, mislim da je to u EU. I voleo bih da dodam, u zavisnosti od toga šta ljudi u Srbiji odluče, mislim da bi dobro mesto za srpsku bezbednost bilo u NATO-u.

Glas Amerike: U vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji, da ili postoji neka crvena linija do koje Srbija može da ide u odbijanju da uvede sankcije? Da li bi Srbija mogla da izgubi političku, ekonomsku ili drugu podršku SAD ako to ne uradi?

Hil: Mislim da ljudi razumeju kompleksnost problema i da je Srbija energetski zavisna od Rusije, ali mnoge zemlje pate zbog uvođenja sankcija ima i mnogo malih zemalja u EU koje su uvele sankcije, nije ni njima lako, ali znaju da je to ispravna stvar. I mislim da Srbija treba dobro da razmotri ovo pitanje, stav moje vlade je da bi Srbija trebalo da se pridruži ovim sankcijama. Ali, o tome treba da odluče srpski lideri. Ono što se dešava u Ukrajini je totalno neprihvatljivo. I mislim da je nije dobro sedeti na ogradi između onoga što je, u suštini, dobro i zlo. I nadam se da će ljudi u Srbiji doći do tog zaključka.

Glas Amerike: Pomenuli ste energetsku zavisnost od Rusije. Nedavno ste izjavili, da prema vašem mišljenju, Srbija razume da treba da se udalji od Rusije u smislu energetike. Ali, deluje drugačije u realnosti?

Hil: Ne mislim da je drugačije u realnosti, Srbija aktivno traži druge izvore snabdevanja gasom, obnovljive izvore energije, gledaju kako da više rade na hidroenergetici, sve to je pokušaj da se budu nezavisni od veoma nepouzdanog dobavljača. Rusija daje gas po određenoj ceni, onda zadržavaju dodatni gas, onda govore o ceni, pa se tu umeša politika, oni su totalno nepouzdani dobavljači i što se pre Srbija udalji od Rusije – bolje za narod u Srbiji.

Glas Amerike: Iz Mađarske je nedavno najavljeno da će sa Srbijom graditi naftovod koji bi Srbiju povezao sa ruskom „Družbom“. Znam da nećete da komentarišete detalje projekta, ali kako vam deluje ta poruka o priključenju na ruski naftovod, samo nekoliko dana pošto je na snagu stupio osmi paket sankcija EU?

Hil: Želim da budem jasan: naša poruka Srbiji je da mora da diversifikuje izvore energije, da se oslanja manje na ruske izvore, neću da komentarišem specifična pitanja.

Glas Amerike: Rekli ste da postoje projekti energetske diversifikacije na kojima SAD pomažu Srbiji, možete li nam reći nešto više o tim projektima?

Hil: Radimo na mnogim stvarima, ne želim da govorim o komercijalnim interesima, ali gledamo da radimo nešto u vezi sa Dunavom, energijom vetra, solarnom energijom, drugim izvorima prirodnog gasa koji bi mogli da budu povezani sa tečnim prirodnim gasom iz SAD. Neće tečni prirodni gas podmiriti sve evropske potrebe, ali očekujemo da bi protokom vremena i Srbija mogla da bude korisnik tog gasa. Videćemo šta može da se uradi. Veoma sam zainteresovan da radimo sa Srbijom i razvijemo partnerstvo u energetici, kako bismo joj omogućili da ima izbor.

Glas Amerike: Ministarka energetike Srbije je izjavila da bi strateško partnerstvo sa SAD moglo da pomogne Srbiji u pogledu energetske sigurnosti. Ima li šanse da se takav sporazum postigne?

Hil: Znate, najbolji način da izbaksuzirate sporazum je da pričate o njemu pre nego što postane sporazum. Ali, uveravam vas da razmišljamo o tome i razgovaramo.

Glas Amerike: Znači, može da se desi u bliskoj budućnosti?

Hil: Da.

Glas Amerike: Šta ste saznali o Srbiji za ovih nekoliko meseci ovde? Jedna od prvih stvari koju ste rekli kad ste došli je da morate mnogo da saznate o Srbiji. Šta ste naučili?

Hil: Pa, komplikovana je zemlja. Ima mnogo problema, novih problema. Kada sam radio sa Srbijom u prošlosti, nismo pričali o energetici, potrebi da se diversifikuju izvori, cela priča o energetici je relativno nova i na tome moramo da radimo. Druga stvar na kojoj nisam radio pre je pristup EU. I ja imam utisak da to ide sporo, ali važno je da to bude strateški pravac Srbije i mi to podržavamo. Moramo da radimo na mnogim stvarima i verujte mi, mnogo sam više slušao nego što sam pričao…Nije moje da kažem ljudima šta da rade, ljudi ovde ne vole da im se govori šta da rade i to imamo zajedničko, ni Amerikanci to ne vole. Ali, važno je da diplomate govore jasno. I kada im se postavi pitanje, da daju jasan odgovor.