14:02

11.02.2020

14:02

11.02.2020

Milena Todorović, Radio Kosovo 2

Dugo smo pokušavli da saznamo da li u selu Svinjare ima Srba ili ne. Tako smo jednog zimskog dana odlučili da odemo i da se sami uverimo.

Nije bilo teško pronaći Svinjare, koje je na 3 kilometra udaljeno od Južne Mitrovice, ali nije bilo lako naći jedinu srpsku porodicu u tom selu. Pomoć pri pronalasku nam je ukazao meštanin Svinjara, Albanac, koji nas je odveo do kuće Jovića. Dim koji se pušio iz odžaka ukazivao nam je da su domaćini kod kuće, dok nas je lavež pasa već najavio. Dočekao nas je gazda Vojislav Jović, koji je bio jako srdačan ali ne i raspoložen da govori pred mikrofonom. Međutim, posle kraćeg ubeđivanja, pristao je da sa nama podeli svoju priču.

U Svinjaru se rodio, školovao, oženio i zasnovao porodicu. Nakon ratnih dešavanja 1999. godine Jovići su ostali da žive u selu, sve do 2004. marta kada im je kuća zapaljena. Nakon toga su kratko vreme proveli u Zvečanu, da bi se ubrzo vratili u Svinjare gde su i dan danas.

“Otišao sam u Zvečan 2004. vrlo kratko, ali odmah sam se vratio. Živeo sam u kontejneru, kuća mi je bila zapaljena, kao i svaka srpska kuća u selu. Govorili su mi da nije bezbedno, ja sam im rekao obezbedite mi smeštaj ja vam bezbednost ne tražim, jer niko ne može da ti garantuje bezbednost”, kaže Vojislav.

Na pitanje šta ističe kao najveći problem, Vojislav je bez odgovora, kaže da je zadovoljan svime što ima. Bezbednost nikada nije bila dovedena u pitanje, kaže on i ističe dobrosusedske odnose sa komšijama Albancima.

“Ovde su bili sve Srbi, a starosedeoci Albanci su bili tamo kod škole. Došli su ljudi sa strane ali nemamo nikakvih problema. Politika napravi sve, mi jedno veselje nismo imali ovde da nismo išli jedni kod drugih i sada se živi normalno, idem na posao, putujem, žena ostaje kod kuće, nikad je niko nije uznemiravao, bio sam u bolnici 10 dana, ona je ostala sama, niko joj nije došao na vrata. Inače živim dobro, zarađujem privatno, penziju imam, baštu takođe i ne oskudevam ni u čemu, hvala Bogu…Ne čekam nikog da mi da ništa, kola imam, svoj prevoz… ne čekam nekog da mi pošalje autobus jer ne bi ni poslao. Obrađujem samo baštu, ostalu zemlju dajem u zakup zato što se ne isplati“, navodi on.

Iako su mnogi Srbi prodali svoja imanja i nemaju nameru da se vrate u Svinjare, Vojislav kaže da nikada nije razmišljao da proda imanje i ode iz rodnog sela.

“Svoj na svome sam, dođu da me pitaju ko prodaje ali mene nikad niko nije pitao, jer ti ako ćeš da prodaješ stavićeš tablu, prodaje se. Ali, ima još srpskih imanja”, napominje Vojislav.

Joviće često obilazi gradonačelnik Južne Mitrovice, čijoj teritoriji pripada Svinjare, dok za srpske političke predstavnike oni ne postoje, zaključuje Vojislav.

“Ovi s južne strane uvek dođu, predsednik opštine…a Srbi ne, ne mogu da kažem bio mi gradonačelnik Rakić kad nije, sad da ode njega da pitaš da li ima Srba u Svinjaru reći će nema sto posto“.

Vojina supruga Darinka kaže da nema komšinica ali da dobro živi.

“Ženski posao po kući zna se, leti po bašti i tako vreme prolazi. Nema nigde bolje odavde”.

Vojislav i Darinka kažu da su 46 godina u braku, a tajnu dugovečnog braka otkriva nam Vojislav, koji je svoju životnu saputnicu pronašao na saboru u Podujevu na Ilijin dan.

“Uvek treba sporazum i razumevanje, 47 godina smo u braku nikad nisam podigao ruku na nju, to niko ne veruje. Uvek smo se slagali i dan danas je tako, uvek smo bili zadovoljni sa onim što imamo, nikad nismo čeznuli za nešto više pa da se raspravljamo”.

Vojislav kaže da obični ljudi treba da se ostave politike i da brinu svoju brigu.

“Narod treba da se probudi ali nijedan narod nije kriv, sve to rade političari, skromni ljudi, obični ljudi sad mogu da nastave normalan život, da se zaposle i Albanci i Srbi, da imaju plate, da mogu da izdržavaju porodice nikoga neće da interesuje politika. A ovako, mnogo su ljudi nezapošljeni i sada za 100 evra možeš čoveka da iskoristiš da mu daš svašta da napravi, e to je to a političarima bilo koje strane to odgovara”.

Vojislav nas na kraju posete prati do auta i uz šalu još jednom nam daje do znanja da  mu je dobro u svom selu, uz komentar: "Svakako sam bezbedniji nego Džordž Buš, mene još uvek niko nije gađao cipelom, iako nemam lično obezbeđenje".