17:20

25.02.2020

17:20

25.02.2020

Marija Stanojković

Migracija stanovništva trend je koji pogađa čitav Balkan. Ipak, u potrazi za boljim životom u zemlje Zapadne Evrope najčešće odlaze mladi ljudi. Nažalost, ova pojava nije zaobišla ni Kosovo. Iako nema zvaničnih statističkih podataka o tome koliko je mladih ljudi napustilo Kosovo poslednjih godina, procenjuje se da ta brojka nije nimalo naivna.

Milan Stanojković iz Šilova kod Gnjilana jedan je većine mladih ljudi koji je napustio svoj rodni kraj i život nastavio u Luksemburgu, gde je, kako kaže, prvenstveno otišao zbog posla. "Videvši da nema neke perspektive ovde rešio sam da odem. Razmišljao sam o tome da nakon završetka srednje škole upišem neki fakultet, ali me to nije naročito privuklo. S obzirom da je mnogo mladih iz ovog kraja otišlo u inostranstvo rešio sam da i ja pokušam i ostao sam već par godina", kaže ovaj dvadesetogodinji mladić. Kako još ističe, zadovoljan je poslom i životom u novom gradu i ne razmišlja o povratku u rodno Šilovo, dodaje i da se njegovi vršnjaci često raspituju za posao i uslova oko dokumenata prilikom preseljenja u neku od inostranih zemalja.

Za razliku od Milana, dvadesetjednogodišnja Durata Sefa iz Đakovice studira na Medicinskom fakultetu i kaže da bi volela da i nakon završetka studija život nastavi na Kosovu. Kao devojka koja dolazi iz egipćanske zajednice ističe da su mladi iz njene zajednice često suočeni sa diskriminacijom na dnevnom nivou i da stalno pokušava da ukaže na to da diskriminacija nije u redu. "Volim svoj studentski život i okružena sam ljudima koji me ne gledaju na osnovu moje nacionalnosti. Možda je uobičajeno da od mene kao studenta medicine očekuju da ću otići sa Kosova nakon završetka studija jer su plate lekara veće u inostranstu. Jas am sada na drugoj godini studija i ne vidim svoj život van Kosova. Planiram da ostanem ovde kako bih radila za svoj narod. Možda se moje razmišljanje promeni u budućnosti, ali smatram da su šanse za to jako male", objašnjava ona.

I Mirljinda Spahija, koja ima 23 godine i diplomirala je na Univerzitetu u Prištini volela bi da se posle master studija, koje planira da upiše u Nemačkoj, vrati na Kosovo.,,Mislim da je na Kosovu dobar život, ali mnogi mladi su nezadovoljni uslovima rada i smatram da je jedan od glavnih problema, što mladi odlaze sa Kosova u zemlje u Nemačku, Švajcarsku, ili neke druge zemlje da studiraju. Ključno je to što su nezadovoljni poslom i uslovima rada. Na primer ja bih želela da završim master studije u Nemačkoj i nadam se da ću se posle tri godine vratiti na Kosovo i moći da u svojoj profesiji da služim zajednici, mladima i mojom sugrađanima”, kaže ona i dodaje da je sa pripadnicima drugih zajednica pohađala mnoge kurseve i obuke i njen zaključak je postoji volja za saradnjom i suživotom ovde.

Za mladog i uspešnog režisera iz Prizrena Edina Aliju glavni prioritet zbog kojeg mladi bošnjaci napuštaju Kosovo je nedostatak perspektive i prevelika uključenost politike u sve sfere života. Kaže da bi jednog dana sebe voleo da vidi u Holivudu ali i da je to proces kojim se ide jako lagano ali sigurno. U svojim filovima bavi se domaćim temama i društvom, sarađuje sa mladima iz svih zajednica na Kosovu i trudi se da prikaže realnu sliku života ovde.

Svoju budućnost na Kosovu ne vide ni Aleksandra Džepić, kao ni njena drugarica Tamara Cvetković, koje, iako su pokrenule sopstvene biznise kažu da nema perspektive, a ono što im smeta jeste i mentalitet ljudi. U otvaranju biznisa Aleksandri je od velike pomoći bio i grant koje za mlade preduzetnike dodeljuje Opština Gračanica. Tamara ističe da nema kontakte sa mladima iz ostalih zajednica na Kosovu i da smatra da su mladi iz srpske zajednice ,,prepušteni sami sebi”.

Profesor Ustanog prava iz Prištine Mazlum Baraliu smatra da Vlada Kosova treba da radi na otvaranju fabrika kako omogućila zaposlenje mladima što bi ih zadržalo na ovim prostorima. ,,Treba stvoriti i klimu poverenja među mladim ljudima i prebroditi sve prepreke koje odvajaju generacije. Neophodno je organizovati zajedničke akcije. Mi nažalost još uvek nemamo jednu ozbiljnu i održivu ekonomsku strategiju, dakle, nema ničeg zanimljivog što bi mladi svet zadržalo ovde, a oni su u današnje vreme vrlo informisani zahvaljujući digitalnoj tehnologiji koja im pomaže da saznaju šta se sve dešava u svetu”, ocenjuje profesor Baraliu.

Politikolog Ljubomir Stanojković smatra da je migracija mladih izražena na celom Zapadnom Balkanu kao i da je najopasnije to što kvalifikovani i mladi ljudi odlaze. ,,Nekada smo imali primer migracija koje su bile sasvim normalne, kada čovek ode da se sretne sa svojom porodicom, imali smo migracije kada su ljudi odlazili trbuhom za kruhom ali kvalifikovana omladina ne odlazi iz tih razloga, ona odlazi i zarad ličnog dostojanstva. U sredini gde je izražena korupcija, kriminal tu nema dostojanstva. Mlad čovek ne može da dođe do zaposlenja ako nije pripapadnik neke partije i nije rođak nekoga ko je na istaknutoj funkciji. Kada mlad čovek koji je stručan i kvalifikovan posmatra kako neko ko je mnogo manje stručan i kvalifikovan od njega stiče materijalna bogastva i dolazi do određenih pozicija i sve to ne zahvaljujući svojim sposobnostima on jednostavno shvata da mu tu nije mesto”, ističe Stanojković. I njegov mladi kolega Stefan Filipović slaže se sa konstatacijom da se čitav proctor Zapadnog Balkana polako prazni i da mladi i obrazovani ljudi sa kapacitetima da ovo društvo povedu napred odlaze i dodaje da na to utiče mnogo faktora, pre svega ekonomski i privredni sistemi Zapadnog Balkana koji su zadnjih 30 godina devastirani.

NVO ,,Aktiv” prošle godine je sprovela istraživanje koje pokazalo da 54 odsto ispitanika u 10 opština sa srpskom većinom ne vidi u narednih pet godina svoj život na Kosovu, dve trećine čine upravo mladi. Za izvršnog direktora ove nevladine organizacije Miodraga Milićevića ovo su krajnje alarmantni podaci. "Ono što je daleko zabrinjavajuće jeste to da mi nemamo instuticionalni odgovor na takav problem, imamo samo jednu vrstu populističke retorike političara kako na Kosovu, tako i u Srbiji. Ja konkretno ne vidim nijedan program koji je ponuđen mladima doprineo da se ublaži taj gubitak i da makar jedan deo tih mladih koji pokušava da ode odluči suprotno i da ostane i nastavi svoj život ovde i zasnuje porodicu“, kaže Milićević.

Driton Tafalari iz NVO ,,Devolepent together“ kaže da mladi odlaze jer u zemljama Zapadne Evrope trenutno postoji velika mogućnost pronalaženja radnog mesta. Postoje zemlje u kojima nezaposlenost ne da je na minimumu nego je na nuli i Albanci to vide kao šansu za odlazak. Ovo bi trebalo da bude podsticaj za Vladu Kosova da ovde privuče strane investitore kako bismo mlade ljude ovde zadržali“, ocenjuje Tafalari.

Na osnivanje nevladine organizacije koja će se baviti upravo mladima pre par godina odlučio se Petar Đorđević iz Gračanice. Kroz brojne projekte radio je na umrežavanju mladih iz svih zajednica ali i na obuci mladih u različitim sferama. Naziv ove organizacije je ,,Mlada aktivna Gračanica” i upravo upućuje na veće podsticanje aktivnosti mladih kako bi stvorili uslove za ostanak na ovim prostorima. ,,Najveći broj mladi odlazi posle srednje škole I to je u redu , ali je problem što većina mladih i ostaje tamo i nakon studija. Naš cilj je da ih motivišemo da se vrate i u nekoliko slučajeva smo u tome i uspeli, ali nažalost ne u velikom broju”, odgovara Đorđević.

Sociološkinja Maja Živković fenomen odlaska mladih sa Kosova pravda činjenicom odlaska, prevashodno, zbog loše ekonomske situacije. Drugi razlog je kako kaže uzrokovan političko-bezbednosnom situacijom, kao i time da mlad čovek na ovim prostorima često nije u prilici da slobodno izrazi svoje stavove, viđenja i bilo kakva opredeljenja. Sve to, dodaje, nije privlačno mladom i slobodnom čoveku.

Na talas migracija od pre par godina podseća novinarka Zorica Vorgučić. 2014. godine veliki broj autobusa prepunih putnika odlazili su put Evrope. Procenjuje se da je ta brojka tada dostigla 50000. Vorgučić napominje da je samo u njenom komšiluku u Gračanici nekoliko dece posle osnovne škole napustilo Kosovo. ,,Uzrok tome je neizvesnost – politička, bezbednosna, ekonomska kada su u pitanju roditelji. Kada su u pitanju školarci, onda je to kvalitet obrazovanja, uslovi u školama, (ne)dostupnost bavljenja raznim aktivnostima kako nastavnim, tako i kulturnim i sportskim”, kaže ona.

U prilog tome ide i priča mlade teniserke Marije Đorđević iz Gračanice koja je izričita u tome da svoju profesionalnu karijeru ne bi mogla da nastavi na Kosovu jer je grad taj koji pruža više mogućnosti, ali i zbog toga što, kako kaže, tenis predstavlja sport koji je na ovim prostorima još uvek u razvoju.

Da mladi na Kosovu imaju opravdane razloge za odlazak sa Kosova smatra i mlada novinarka Milena Maksimović. Kroz svoj rad često je u prilici da sarađuje sa mladima iz različitih zajednica i kod svih je primetna briga za pronalazak posla i obezbeđivanje osnovnih uslova za život. Smatra da se ,,političari umesto međusobnih prepucavanja treba ozbiljnije pozabaviti pronalaskom načina da na ovim prostorima zadrže mlade ljude bilo da su Srbi, Albanci, Romi ili iz drugih zajednica koje žive na Kosovu”.

Mladi na Kosovu uglavnom su zaposleni u privatnom sektoru. Svesna problema nezaposlenosti, pre svega žena, Aleksandra Blanuša odlučila je da otvori jedan ugostiteljski objekat pre svega namenjen ženama. ,,Delovalo mi je vrlo interesantno da vlasnik kluba bude žena, a da u njemu rade mlade žene, na taj način bi se pre svega razbile predrasude koje vladaju da posao konobarice ne rade poštene žene, niti vode takva mesta. Prvi korak je bio motivisati te mlade žene da je posao u kafiću  jednak ostalim poslovima, da nije ponižavajuć niti manje vredan, da je potrebno da žena bude samostalna, a da bi to bila potrebno je pre svega da bude finansijski nezavisna”, kaže ona.

Koliko će ovaj i slični poduhvati motivisati mlade ljude da na Kosovu rade i stvaraju porodice ostaje da se vidi.

Za sada, preciznih podataka o broju mladih koji su napustili Kosovo nema. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova koji su objavljeni marta 2019. godine  u periodu od 2013. do 2017. godine Kosovo je godišnje u proseku napuštalo 35.000 ljudi, odlazeći uglavnom u zemlje Zapadne Evrope. U izveštaju nije precizirano koliko procenata su od ovog broja činili mladi ljudi.

''Ova publikacija je izrađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost Marije Stanojković i ni na koji način se ne može smatrati kao stav Evropske unije ili BIRN-a i UNK-a".