09:41

06.03.2020

09:41

06.03.2020

Aleksandra Nićić, RTK2

U živopisnom Grnčaru nadomak Klokota, još uvek se razleže huk jedine preostale vodenice, u kojoj vredni domaćini Vlajkovići i Petrovići melju žito i za sebe i za svoje rođake, prijatelje i komšije.  

Od brojnih potočara u Pomoravlju danas radi svega jedna u kojoj se žito i dalje melje kao nekada. Njen točak već čitav vek melje najukusnije kukuruzno brašno. Brankova vodenica je vlasništvo Vlajkovića i Petrovića.

“Nekad u 5 ustanem, noću radim kad imam puno posla, moram da završim mušterijama, čekaju, traže. Ako je dobra voda, ako je hladno za stoku može da se samelje od 10 do 12 vreća, a za belo to već slabije, ide mnogo sporo, za jedan džak treba dva sata.  Isplati se, kilogram projanog brašna je 1 evro”, kaže radnik Ranko Maksimović .

U periodu suše, uglavnom se melje stočno brašno.  

“Projano brašno i za stoku ljudi uzimaju, ali imamo problem sa vodom, ovi što su napravili gore farmu, pa nam puste vodu pa prljaju. Mi smo tu i dalje, ne mislimo da se selimo”, kaže Milivoje Petrović.

A za dobro brašno vredi prevaliti i duži put, kažu nam oni koji ovde dolaze iz okolnih mesta.

“Meljem ovde stalno, sviđa mi se, rade pošteno, uzimamo i za jelo i za stoku. Dolazim dva - tri mesečno puta", kaže Ramaj Toma iz Stubla.

Ovaj kraj je nekada bio bogat vodenicama, koje su, osim što su hranile čitave porodice, bile i simbol gazdinskih kuća. Neke od njih su se vremenom urušile, dok su druge već dugo zamandaljene.  

“Imalo je oko 25 vodenica od našeg sela do Letnice, sve su radile, dolazili su ljudi iz celog Pomoravlja, da melju. Čekalo se po nedelju dana da se samelje žito. Naša vodenica je mlela i dan i noć, ko je imao vodenicu bio je gazda”, rekao je Živojin Stojković iz Grnčara.

 O vodenicama su se oduvek ispredale i razne, ne tako lepe priče.

“Za moje godine, ja sam jednom naišao, išao sam uz reku noću oko dva, idem pored reke i vidim kao neka mlada kupa se, a dva je bilo. Nisam bio ni da se vratim nazad ni da krenem napred, uzmem jedan kamen i bacim se u reku, ona je počela da viče. Idem ja i dalje, ona opet ide. Kad sam došao blizu sela upalilo se svetlo, nema ništa, sve se izgubilo ni pisak ni mlada”, priseća se   Zoran Jerinić iz Grnčara.

U jedinoj preostaloj vodenici u Grnčaru, trećeg dana Vaskrsa, maskiraju se učesnici manifestacije ,,Babe i Dede’’. Ukoliko bi postojalo dovoljno sluha, ova vodenica bi mogla da postane pravi turističkin dragulj ovog kraja.