16:20

07.03.2020

16:20

07.03.2020

Aleksandra Nićić, RTK2

U Gracu koje pripada Opštini Vučitrn, identična slika kao u mnogim povratničkim mestima širom Kosova. Sve manje ljudi, ali i nade da sela povrate izgubljeni sjaj.

Prazne i obijene kuće, pored istaknuta tabla sa natpisom "Na prodaju”, to je prva slika koju uočite kada uđete u Grace, koje se nalazi sa desne strane magistralnog puta Priština- Mitrovica. Nekada selo bogatih domaćina, sada tužna slika. Posla nema, zato se većina preostalih meštana okrenula poljoprivredi, među njima i Ljubomir Đorđević.

“Držim 20 grla krupne stoke, imam 20 sprasnih krmača, radim oko 15 hektara zemlje. Nameravam da prošrim prostorije, jer imam dosta svinja”,kaže Đorđević.

Svoja imanja u ovom selu u proleće 1999. godine Srbi su bili primorani da napuste. Vratili su se nakon 15 dana i počeli da obnavljaju domove, da bi 17. marta 2004. opet morali da odu. Posle toga se vrlo mali broj vratio i ovde zadržao.   

“Bavimo se malo poljoprivredom. Radnik sam EPS-a, uglavnom sam na terenu, deca su kući. Imam dva sina i dve ćerke, nezaposleni su. Nisu samo moji, ima još puno mladih koji ne rade, ali su u selu. To što radimo poljoprivredu nemamo uslove, nemamo mehanizaciju, sve je dotrajalo”, rekao je Srećko Dimić.

Preostala omladina nema puno izbora ni načina kako da prebrodi sumornu svakodnevnicu.

“Društvo nam nedostaje, nema nas mnogo,  nemamo svoj mir, to je najviše što nam treba ovde, da bi opstali”, rekla je Tijana Stanišković.

Radoslava Mihajlović živi sama. U Gracu je porasla petoro dece, koja je s vremena na vreme obilaze. Zbog bolesti više ne može da obavlja vanjske poslove, ali trudi se da ne zanemari svakodnevne obaveze. Ono što joj nedostaje je ogrev.  

“Nemam drva. Gledam da dođe neko da uzmem, bar jedna kola, moraš da se mučiš. Imam jednog sina i četri ćerke,  one su udate, sin je u Lazarevcu”,  kaže Radoslava  Mihajlović.  

Od nekada 130 domaćinstava, danas ovde živi tridesetak porodica.

“Najviše nedostaje narod, da je naroda sve bi bilo drugačije, sve bi to funkcionisalo, disalo. Prodavnice nema, nema naroda uveče kao nekada, da je milina da prođeš kroz selo”, kaže Srećko Dimić.

Meštani Graca već dvadeset godina čekaju i nadaju se boljim danima. Da li će i kada oni doći zavisi od nadležnih institucija koje im, kako kažu, jedine mogu obezbediti bolje uslove za život.