13:05

20.03.2020

13:05

20.03.2020

Maja Denić, RTK2

Zanat nešto novijeg perioda je limarski, iako potreba za ovim zanimanjem nije prestala, sve je teže pronaći majstora koji proizvodi i popravlja predmete od lima.

Milorad Maksimović iz Kamenice se duze od 60. godina bavi limarskim zanatom. U firmama i fabrikama koje su bile okosnice razvoja ovog kraja, gradio je ime upesnog majstora, a zahvaljujuci bogatom iskustvu, ali i obrazovanju, iz njegove skromne radionice i danas izlaze zadovoljne mušterije.

„Prvo sam završio limarski zanat, pa mom nekadašnjem direktoru to nije odgovaralo bez obzira što sam znao da radim. Tada nisam mogao da budem limar, već bravar, pa sam išao u Gnjilane da polažem za bravara. Prošlo je godinu dana, onda je došlo vreme da bravar ne može da bude neko ko radi na mašini, on mora da bude mašin bravar. Onda sam morao dvogodišnju školu za mašin bravara da završim u Mitrovici. Trebao sam da idem za Nemačku, ali moji roditelji to nisu dozvolili, nastavio sam da radim u Ridu dve godine i zadnjih trideset godina bio sam u Magnohromu u Berivojcu. Pre toga smo šest meseci išli na specijalizaciju u Kraljevu, jer je naša rotaciona peć bila ista kao njihove“, rekao je Milorad Maksimović.

Ovaj vremešni limar u svojoj radionici izrađuje sve ono što se od lima može napraviti. Iako ga godine, kako kaže, polako sustižu, trudi se da posao ne zapostavi.

„Trenutno se bavim limarijom, bravarijom, radim kapije, vrata, čunkove. Sustižu me godine, ali i dalje se trudim da radim. Albanci najviše donose đugume za čaj, naprsne čep i onda dolaze za uslugu. Naši koriste lonce od lima, skare, forune, kazani za pečenje rakije, posude za vodu. U poslednje vreme neke stvari ostavljam jer sam ne mogu da radim“, kaže Milorad.

Najvise ga, kaze, zabrinjava činjenica sto nema ko da nasledi ovaj zanat.

„Posla ima, ali niko neće da radi, imao sam jednog radnika kada radim forune, jer nije za jednog ali on je odustao neće više da radi. Nema ko da me nasledi u ovom poslu, svi su se odali lutanju i odlasku kafićima, a rad nikoga ne zanima“, ističe ovaj vredni limar.

Otkriva nam i to da mu boravak i rad u skromnoj radionici ipak predstavlja vise od posla.

„Da mi nije radnja, ne znam sta bi radio, odem u kucu, velika ali prazna“, poručuje Milorad.

Ostaje nam da verujemo da će primer posvećenosti i ljubavi ovog istrajnog zanatlije, možda inspirisati nekog od mladih da beg od dokolice pronađu u ovom ili nekom drugom zanatu.