15:09

05.05.2020

15:09

05.05.2020

Aleksandra Nićić, RTK2

U današnje vreme malo je onijh koji se odlučuju za pokretanje privatnog biznisa, jer to sa sobom nosi i veliku odgovornost. Put do uspeha je težak, pogotovo kada radite sami, ali volja i upornost svakako vam mogu pomoći da dođete do ostvarenja svoje zamisli. Primer vrednih domaćina je i porodica Stolić iz Donje Gušterice.

Primer uspešne poslovne ideje je Donko Stolić iz Donje Gušterice, koji se od 2002. godine bavi preradom mesa i mesnih prerađevina. Iz godine u godinu, proizvodnja se povećavala.  

“Jedna mala porodična firma, prerade mesa, uz to mala farma za tov pilića, nekih 2.000 komada u turnusu, tov svinja sa nekih 150 do 160 svinja u tovu, mešaona stočne hrane za izradu svih vrsta koncentrata. Neki prodajni centri, prodavnice tri mesare u Štrpcu, Gračanici u Gušterici. Radimo sve  proizvode što jedna mesna industrija može da uradi i preradi, radimo i mi i imamo distribuciju na celoj teritoriji KiM”, rekao je Donko Stolić.

Sinovi pružaju veliku pomoć i podršku. Kao i u svakom poslu tako i u ovom neophodno je puno rada, truda, ali i odgovornosti.

 “Zahtevan posao previše, radimo skoro 24h, non stop moramo da budemo u toku…Brat radi u preradi, a ja sam ovde na farmi, imamo i dva radnika”, kaže Donkov sin Aleksandar.

Isključivo svojm radom i ulaganjima  bez pomoći sa strane zaslužni su onim što danas imaju. U zavisnosti od posla varira i broj radnika.

“U početku smo imali mali broj radnika, dok vremenski kako je vreme odmicalo kako smo se zahuktavali sa Raifaizen i Prokredit bankama u kreditima, tako smo i periodično proširili proizvodni pogon koji ima negde oko 300 kvadrata sa hladnjačama i proizvodnjom. Proizvodnja od 2002-2003 do sada sa radnicima zavisi, u zimskom periodu se neki broj smanji, ali obično bude oko 30 radnika što u proizvodnji, distribuciji, trgovinama. Postoje tendencije, moje razmišljanje i želje, ali videćemo po mogućnostima da u periodu koji nailazi, ako budemo dobili neku pomoć, nekakvu inekciju što bi se reklo za stabilniji i bolji rad, mislim da ćemo mnogo više radnika da uposlimo i animiraćemo mnogo više ljudi u okolini da se bave poljoprivredom, da tove svinje, da seju kukuruz, pšenicu. Otkupljujem svinje za klanje, bilo bi mnogo više radnika i mnogo više posla za sve nas. Očekujem neku pomoć da dobijemo. U ovom vremenskom periodu, moja firma i moja porodica nije dobila ni jedan jedini cent, ni od međunarodnih organizacija, ni od Kosova, ni od Srbije. Iako sam aplicirao tri-četiri puta u Srbiji, na Kosovu sam aplicirao takođe tri-četiri puta, nikada ni cent nisam dobio, a uvek je to bilo bez odgovora. Šta je problem, što ja ne mogu da dobijem nekakvu pomoć, subvenciju da bi uposlio veći broj ljudi, koji bi imali nekakvu obavezu u životu i koji bi imali neku sigurnost u životu za svoj rad i opstanak”, kaže Donko Stolić.

Malo je onih koji se odlučuje na ovakav korak, jer se plaše rizika da li će im se posao isplatiti.

“Ljudi poput mene koji imaju namere i ambicije, to je mali broj ljudi. Veliki broj ljudi je dobijao koje kakve pomoći, donacije, ali s obzirom da im nije to interesantno nego da okrenu nekakav novac tim ljudima koji su im podelili, da li je to organizacija, društvo da ne pričam o tome. Morala bi lokalna samouprava da bude mnogo ozbiljnija i realnija u gledanju svega toga. Ja recimo kao proizvođač nikom ne smetam uvek pomažem. Kod nas je to shvatanje nekog ko ima, ko radi on je lopov. Ja nisam u društvenim firmama ovlašćen nekim potpisom, niti ja, niti moje deca, mi nismo imali od koga da ukrademo, mi smo uzimali kredite u bankama i tako se periodično širili”, rekao je Donko Stolić.

Iako su namere i ciljevi jedno, realnost i mogućnosti su drugačije.

”Nameravam da proširim proizvodnju, ali da proširim proizvodnju van avlije, van mesta stanovanja, negde u polju, gde bi mnogo bolje odradio, proširio farmu svinja, sve ovo što sada posedujem, mesaru bih uradio po jednom standardu, koji bi bio dostojan Evropskoj uniji, ali pitanje je da li ću ja to moći finansijski da poklopim”, kaže Stolić.

Kvalitetni domaći proizvodi uvek nađu put do tržišta. Ova porodica je dobar primer da se trud isplati. Ukoliko bi bilo pomoći sa strane, mogli bi da pomognu i uposle još radnika i tako pomognu drugima.