17:38

10.05.2020

17:38

10.05.2020

Aleksandra Nićić, RTK2

Nakon što je Opština Klina izašla iz karantina život u Dolcu se polako normalizuje, a meštani vraćaju svakodnevnim obavezama.

Staniša se sa suprugom Danijelom u Dolac vratio 2009. godine. O koronavirusu ne razmišljaju puno, jer tu su svakodnevne obaveze oko domaćinstva koje zajedno obavljaju.

“Da ima više naroda bilo bi lepše, ali pošto je u selu mali broj stanovnika, malo ta monotonija ugrožava, ali ima posla pa se i to prevaziđe. Bavimo se poljoprivredom, ja sam baš juče frezirao voćnjak od 70 ari, sređujemo dvorište, imanje, malo nedostaje porodica zbog tog karantina, deca odvojena inače sve drugo je dobro”, kaže Staniša Šarković.

”Ovde je jedan dan radan, od kako ustaneš dok ne legneš radan je ceo dan, zaboraviš da je korona i šta ćeš, ides dalje”, rekla je Danijela Šarković.

Poljoprivreda je i u ovom selu osnovna delatnost, a sezonski radovi se polako privode kraju. Oni koji pak s vremena na vreme odlaze da obiđu decu, zbog novonastale situacije pojedini nisu mogli da se vrate svojim kućama.

“Danas se nešto lakše diše, prolećna setva je u toku, priprema za setvu krompira, lucerke, već se privodi kraju. Setveni repromaterijal smo obezbedili za povratnike u svim selima u Opštini Klina, preko Kancelarije Vlade Srbije za KiM. Sve to ide po planu i programu, ljudi se polako vraćaju u normalu. Još uvek nekoliko porodica u skoro svakom selu ne može da dođe iz centralne Srbije zatečeni su tamo, mislim da će se to normalizovati....U Dolcu je pre '99. bilo 54 domaćinstava, oko 250 stanovnika, danas nažalost na celoj teritoriji opštine Klina imamo 250 stanovnika, u samom Dolcu petnestak ljudi”, kaže Božidar Šarković, predsednik Privremenog organa Opštine Klina.

Problemi sa kojima se godinama unazad suočavaju su i dalje krađe, ali i sve češće divlje deponije. Jedna takva je nastala iznad sela, u blizini izvora.

“Lopovi kad uđu nose sve, to nam je na prvom mestu taj problem. Drugi problem nam je krađa šuma, Albanci kradu naše šume, gde god stignu seku šume. Jedan od većih problema kod nas u Dolcu je imamo izvor koji koristimo kao prirodni pad za snabdevanje vodom u selu, tu su ogromne deponije smeća bacaju nam redovno semeće. Nema sastanak NVO, opština, policija, sve sam upoznao sa tim problemom, mrtvo slovo na papiru”, kaže Božidar Šarković.

Nekada su se meštani ovog kraja u vreme praznika okupljali u crkvi Vavedenja presvete Bogorodice - u narodu poznata kao Sveta Prečista. Iako je crkva minirana, vernici i dalje dolaze nekoliko puta godišnje ne zaboravljajući ovu svetinju.

“Najsrećniji bi bili kada bi se našao neko da to obnovi i da malo zaštiti. Mi se borimo, ali svakodnevno je ruše”, kaže Staniša.

Preostali Srbi u Dolcu istrajni su u nameri da tu i ostanu. I dalje ostaje želja da se njihove komšije vrate, ali i da obnove svetinju iznad sela.