15:08

11.11.2020

15:08

11.11.2020

Sandra Cvetković, Radio Kosovo 2

Neda Ilić iz Prizrena imala je 17 godina kada je 1999. godine napustila svoj rodni grad i sa porodicom se uselila u jedan od kolektivnih centara u Štrpcu, nadajući se nekim lepšim vremenima. Danas ima 38 godina i majka je dvoje dece, koja su se rodila i odrasla u kolektivnom centru.

Iako se kao jedan od strateških ciljeva Ministarstva za zajednice i povratak Vlade Kosova, koje je osnovano još 2005. navodi zatvaranje kolektivnih centara, oni i dalje postoje i to u Gračanici, Štrpcu, Zvečanu i Leposaviću.

U njima su smeštena interno raseljena lica iz srpske zajednice o kojima se brinu zaposleni u Komeserijatu za izbeglice koji funkcioniše u sistemu Srbije, ali samo kada je u pitanju snabdevanje hranom.

Kada su u pitanju kosovske institucije, o interno raseljenim licima bi trebalo da brine Ministarstvo za zajednice i povratak.

Neda Ilić veruje da će raseljena lica uskoro dobiti svoj krov nad glavom i napominje kako život u kolektivnom centru u proteklih 20 godina nije bio lak.

“Nije lako da svoj život svedete na dva kofera i dođete ovde i 21 godinu provedete u kolektivnom centru. Vidite ovu jednu sobu, to je spavaća, kuhinja, dnevna, ovde su se dočekivale slave, rađala deca, krstila deca, slavili rođendane. Nije lako da živite u 16 kvadrata”, napominje Neda u razgovoru za Radio Kosovo 2, program na srpskom jeziku.

Ona ukazuje da duže živi u Štrpcu nego što je živela u Prizrenu i dodaje da je tu stekla prijatelje i stvorila novi život.

Za razliku od Nede Ilić, Veljko Miladinović se nikada nije navikao na život u kolektivnom centru u Štrpcu i smatra da ga lokalni meštani nikada nisu prihvatili.

On se seća da je iz 1999. godine iz Prizrena u Štrpce došao sa nadom da će se kroz par meseci vratiti u svoj dom. Međutim, godine su prolazile a on je sa svojom porodicom ostao da živi u kolektivnom centru.

Miladinović tokom svih ovih godina vodi i pravnu borbu kako bi povratio svoju imovinu jer je, kako kaže, njegov stan u Prizrenu uzurpiran.

“Preko Agencije za besplatnu pravnu pomoć priložio sam sva dokumenta ali kažu da imaju puno slučajeva i da treba da čekam da dođem na red”.

Miladinović napominje da godinama čekaju da dobiju krov nad glavom, kako su im obećali predstavnici Srba na lokalnom i centralnom nivou i dodaje da se više ničemu ne nada.

“Lažu nas godinama, biće u junu pa u maju, pa u avgustu. Evo sada kažu krajem decembra, neće da bude ni tada. Možda neki decembar bude ali koje godine”, pita se Veljko Miladinović.

I u Gračanici postoji kolektivni centar, u naselju Padalište, gde u kontejnerima živi od 15 do 20 osoba. Jedan od njih je i Zoran Ilić sa porodicim iz Starog Gracka, opština Lipljan.

Sticajem nesrećnih okolnosti ostao je rano bez oba roditelja i imovine da bi 2008. godine otišao u Švedsku u potrazi za boljim životom. Odatle se vratio 2014. i poslednjih šest godina živi u kolektivnom centru u Gračanici.

Ilić napominje da sa suprugom i troje male dece, u nehumanim uslovima a često bez struje i vode, živi u deset kvadrata.

“Leti je toplo u kontejneru i do 60 stepeni a zimi kada nestane struja je ledeno. Ovde ima guštera, zmija, pacova, katasrofalni uslovi”, priča Ilić.

Na zvaničnom sajtu Ministarstva za zajednice i povratak u Vladi Kosova se kao jedan od strateških ciljeva navodi upravo zatvaranje kolektivnih centara na Kosovu.

“Ovaj strateški cilj će biti ostvaren izgradnjom stambenih zgrada i preseljenjem interno raseljenih lica iz kolektivnih centara na Kosovu u pomenute stambene zgrade”, navodi se.

Mi nismo uspeli da dobijemo izjavu od minsitra za zajednice i povratak Dalibora Jevtića, u čijoj su nadležnosti raseljena lica koja žive u kolektivnim centrima na Kosovu.

Međutim, ministar je krajem oktobra, izveštavajući pred parlamentarnom komisijom za zajednice u Skupštini Kosova, rekao da očekuje da do kraja godine budu upotpunosti završeno i dato na upotrebu pet zgrada za ukupno 91 inetrno raseljenu porodicu sa 177 članova iz kolektivnog centra u opštini Štrpcem, na Brezovici.

Dodao je da se projekti oko zatvaranja kolektivnih centara realizuju i na teritoriji opštine Gračanica i Leposavić.