14:26

29.04.2021

14:26

29.04.2021

RTK2, Aleksandra Nićić

Nekada se u Gornjoj Gušterici koristilo samo ono brašno koje je izlazilo ispod vodeničnog  točka, a danas se i to, kao i sve ostalo, promenilo. Vodenica i vodeničara je sve manje, ali se usluge i dalje naplaćuju po starom principu.

Vlastimir Simić iz Gornje Gušterice  vodenicu je nasledio  od oca, ali u njoj žito  ne melje od 1985. godine, kada je potočaru zamenio  mlinom  u centru sela. 

 „Kažu da je ranije bilo ukusnije brašno iz vodenice, ali i ovo je dobro,  meljemo beli kukuruz, žuti, jarmu, može i pšenica da se melje, ali treba ručno da se seje, pošto ovde nema sito za mlevenje“,  ističe Vlastimir.

Mlinarski posao nije  zahtevan,  tvrdi naš sagovornik. Nekada se radilo od jutra do mraka,  a danas ...

“Potrebno je da se zna kakvo je brašno - sitnije, krupnije, za kokoške se  malo krupnije melje, za  krave, svinje, malo sitnije . Klepa se kamen ručno, mora kamen da se podmaže onda bolje radi“, navodi Vlastimir.

A Vlastimir nam objašnjava i kakva su verovanja povezana sa vodenicom.

„Dolazila su neka  deca  koja ne  progovore u dve, tri godine, dođu tu, pustimo kamen  i kako ovaj kamen melje tako deca da pričaju. Bilo je i toga, stvarno su deca progovorila, kaže Vlastimir.

 Među mladima je sve manje onih koji žele da naslede mlinarsko umeće, Vlastimir je među retkom srećnicima  jer ima naslednika.