16:43

26.01.2022

16:43

26.01.2022

Danas

Godinu i po nakon pobede opozicije u Crnoj Gori, kojom je smenjena trodecenijska vlast Mila Đukanovića, pobednici izbora su u međusobnom političkom “ratu”. Vlada je pred smenom a sve su glasniji zahtevi za vanredne parlamentarne izbore, piše Radio Slobodna Evropa.

Vođe tri opozicione koalicije, nakon što su, postale vlast, avgusta 2020. podelili su čelne funkcije u državi. Izuzetak je mesto predsednika države na koju je Milo Đukanović izabran 2018. sa petogodišnjim mandatom.

Zdravko Krivokapić je izabran za premijera, Dritan Abazović za vicepremijera a Aleksa Bečić za predsednika Skupštine.

Četrnaest meseci kasnije, višemesečna kriza vlasti, kako između parlamenta i vlade tako i unutar same Vlade rezultirala je zahtevima za smenu čelnika vrha vlasti u Crnoj Gori.

Smenu Vlade i premijera Krivokapića traži vicepremijer Abazović. Premijer Krivokapić traži smenu Abazovića. Opozicija smenu šefa parlamenta Bečića.

Krivokapić traži i skraćenje mandata parlamenta koji ga je izabrao i raspisivanje izbora.

Politički razvod pobednika izbora, koji su u parlamentu imali tesnu većinu od 41 poslanika, svega jednog više u odnosu na opoziciju prate teške međusobne optužbe, tenzije, protesti…

Skupština će se 3.februara izjasniti o inicijativi crnogorskog premijera od 19. januara za smenu potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića.

Za smenu je potrebna natpolovična većina, odnosno 41 glas pošto parlament ima 81 poslanika.

Koliko poslanika će glasati za smenu Abazovića neizvesno je. Za sada je eksplicitnu podršku smeni najavio samo prosrpski Demokratski front.

Glasanje nema političku težinu jer se narednog dana glasa o smeni Vlade, čiji je Abazović deo.

Krivokapićeva Vlada podnela je zahtev za skraćenje mandata Skupštini Crne Gore navodeći da bi se na taj način stvorili uslovi za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Za odluka o skraćenju mandata  o čemu se glasa 4.februara potreban je takođe 41 glas.

Parlamentarna aritmetika, prema trenutnim političkim najavama o glasanju, upućuje da ovaj predlog neće imati većinu.

Ivan Vuković, potpredsednik najjače opozicione partije DPS-a i gradonačelnik Podgorice, poručio je premijeru Krivokapiću da za ovaj predlog nema njihovu podršku.

Opozicioni blok ima 40, a Abazovićeva URA 4 glasa. I Socijalistička narodna partija koja je deo vlasti, a ima pet poslanika je najavila da neće podržati premijerovu inicijativu.

Jedna nepoznanica je da li će se se protivnici skraćenja mandata pojaviti u sali i glasati protiv ili će nedolaskom na plenum onemogućiti početak sednice usled nedostatka kvoruma.

Da je za ovaj predlog Krivokapić uspeo obezbediti većinu ne bi bilo glasanja o smeni Vlade, koja je zakazana istog dana, sat kasnije, pa bi njegova Vlada ostala na funkciji do izbora nove.

Inicijativa za izglasavanje nepoverenja Vladi Crne Gore premijera Zdravka Krivokapića predata je 19. januara u skupštinsku proceduru, saopšteno je iz Građanskog pokreta URA.

Inicijativu je potpisao ukupno 31 poslanik, četiri poslanika URA i Saveza građana Civis koji su deo vlasti, te 27 opozicionih partija – dve socijaldemokratske, Bošnjačke, Albanske liste, Albanske koalicije i deo poslanika Demokratske partije socijalista. O njoj se glasa isto 4.februara.

Prema najavama od potrebnih 41, ova inicijativa ima sigurna 44 glasa za izglasavanje nepovjerenja Krivokapićevoj Vladi.

I pored načelne podrške projektu manjinske vlade koja bi trebalo da zameni postojeću pet poslanika Socijalističke narodne partije, koja je deo vlasti, neće glasati za smenu aktuelne Vlade.

Ukoliko se smeni Krivokapićeva vlada predsednik Crne Gore Milo Đukanović daje mandat za sastav nove vlade političkoj grupaciji koja je u stanju da za svoj predlog obezbijedi 41 glas podške u parlamentu. Ukoliko niko ne može obezbediti taj uslov slede vanredni parlamentarni izbori.

URA je predložila 17. januara formiranje manjinske Vlade kao modela za izlazak iz višemesečne političke krize. Ranije potpisani Memorandum sedam partijskih lidera parlamentarnih stranaka bio bi početna osnova.

U manjinskoj Vladi ne bi bilo članova DPS ni prosrpskog Demokratskog fronta (DF).

Jedina sigurna podrška pokretu URA za pravljenje manjinske vlade zasad stiže od partija manjinskih naroda. Ostatak opozicije predvođen Đukanovićevom DPS još se nije izjasnio.

Dosadašnji partneri iz vlasti Demokratski front i Demokrate, jasno su protiv i preferiraju tehničku vladu koja bi organizovala izbore. Socijalistička narodna partija, takođe iz bloka vlasti, iako potpisnica Memoranduma još “vaga” kakav će odnos zauzeti .

Predlog za smenu Alekse Bečića potpisalo 38 poslanika opozicionih partija, na čelu sa DPS.

Za smenu je potreban 41 glas, što znači da opozicija sama nema dovoljno glasova za smenu. Neizvesno je hoće li URA dati presudnu podršku opoziciji za smenu predsednika parlamenta i lidera Demokrata. Politički odnosi pokreta URA i Demokrata u fazi su otvorenog sukoba zbog namere Abazovića da smeni Vladu.

Bečićevi Demokrate i Demokratski front neće podržati smenu.

Krivokapićeva Vlada je izabrana nakon parlamentarnih izbora avgusta 2020. na kojima je smenjena 30-ogodišnja vlast DPS-a, Mila Đukanovića, koji je i dalje predsednik države. Vlast su formirali prosrpski DF, Demokrate i URA.

Vlada je izgubila podršku, polovinom prošle godine, u prvom redu prosrpskog DF-a između ostalog, zbog usvajanja Rezolucije o Srebrenici u crnogorskoj Skupštini, kao i razrešenja ministra Vladimira Leposavića zbog negiranja genocida u Srebrenici, čemu se ta partija protivila.

No tek otvaranje sukoba na relaciji pokret URA -Vlada, septembra prošle godine, povodom ustoličenja mitropolita SPC Joanikija na Cetinju, dovelo je do aktuelne formalizacije pitanja poverenja izvršnoj vlasti.