16:42

19.08.2022

16:42

19.08.2022

RSE

Nakon četiri i po sata rasprave o obaranju Vlade Dritana Abazovića, u Skupštini Crne Gore je data pauza na zahtev Demokratskog fronta.

Tokom pauze trebalo bi da se sastanu lideri dela političkih stranaka kako bi pokušali da postignu dogovor o rekonstrukciji aktuelne Vlade, na osnovu rezultata izbora iz 2020. godine.

To podrazumeva potencijalni dogovor prosrpskog Demokratskog fronta, Demokrata i Građanskog pokreta Ura, na čijem čelu je Dritan Abazović.

Inicijativu za izglasavanje nepoverenja Vladi podnelo je 36 poslanika Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića i deo stranaka vladajuće većine zbog, kako su naveli, zaustavljanja Crne Gore na putu ka Evropskoj uniji i podizanja tenzija u društvu.

Neposredan povod inicijative za obaranje Vlade je nezadovoljstvo zbog potpisivanja Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom 3. avgusta, za koji su ocenili da je štetan po nacionalne interese Crne Gore.

Da bi Vlada, koja je do sada funkcionisala kao manjinska bila oborena, neophodni su glasovi najmanje 41 od ukupno 81 poslanika.

Tok rasprave

U uvodnom izlaganju predlagač inicijative, poslanik Demokratske partije socijalista Danijel Živković, rekao je da je Vlada Abazovića napustila evropsku agendu i propustila istorijsku šansu, „jer je premijer ispunjavao druge obaveze i pristao na ucene“.

„Umesto evropskog, postali ste bivši premijer. Crna Gora, nakon ekspertske i manjinske vlade, nema više vremena za političke eksperimente. Vreme je da imamo izbore za legitimnu vladu“, kazao je Živković.

Premijer Abazović je, replicirajući Živkoviću, kazao da nije tačno da je DPS podneo inicijativu zbog izostanka napretka Crne Gore na putu ka Evropskoj uniji.

„Inicijativu ste podneli zbog Temeljnog ugovora sa SPC. Rekli ste da je to zločin i izdaja nacionalnih interesa. Nemojte sada da se krijete iza evropejstva“, poručio je Abazović.

Neizvesno je kakav će biti epilog skupštinske sednice jer se o obaranju Vlade nisu jasno odredili proruski Demokratski front, Demokrate Alekse Bečića, niti Bošnjačka stranka. Deo njihovih glasova, najmanje pet, je potreban za pad Vlade.

Iako je se iz Demokratskog fronta čulo da bi bila "božja pravda" da Abazovićeva Vlada padne, poslanik Slaven Radunović je zatražio pauzu u radu parlamenta kako bi se lideri stranaka koje su osvojile većinu na poslednjim izborima 30. avgusta 2020. godine dogovorili oko rekonstrukcije Vlade.

"To smo dužni narodu", rekao je Radunović

Iz Demokratske Crne Gore je najavljeno da će na kraju rasprave odlučiti kako će se odrediti prema predlogu da se izglasa nepoverenje Vladi.

"Ova Vlada je obećala poverenje ali je krenula sa revanšizmom. Jedno priča, drugo radi. U javnosti jednu ruku ispruži, a drugu ruku namesti za udarac“, kazao je Bogdanović, naglašavajući da Vladu Abazovića ne podržava 90 odsto poslanika.

I Bošnjačka stranka, koja ima ministre u Vladi, ostala je tajnovita u odnosu na to kako će se izjasniti o obaranju Vlade. Poslanik Suljo Mustafić je pozvao sve demokratke u proevropske snage u vlasti i opoziciji da se okupe oko stabilizacije političkih prilika, deblokade evropskog puta i ekonomske stabilizacije.

"Ova Vlada je izgubila poverenje u parlamentu najbrojnijeg političkog subjekta, a to je DPS", konstatovao je Mustafić.

Na konferenciji za medije uoči sednice, Dritan Abazović je rekao da ukoliko Vlada preživi i ukoliko dođe do rekonstrukcije "podrazumijeva se da će on ostati premijer"

Zbog odnosa prema SPC pale već dve vlade

U Crnoj Gori su dve vlade pale zbog pitanja odnosa prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC).

Vlada Demokratske partije socijalista (DPS) crnogorskog predsednika Mila Đukanovića, nakon tri decenije vladavine izgubila je izbore u avgustu 2020. godine, između ostalog, zbog prethodnog izglasavanja Zakona o slobodi veroispovijesti koji nije bio u interesu SPC.

Izborima su prethodile višemesečne masovne protestne litije, predvođene sveštenicima SPC na čelu sa tadašnjim mitropolitom Amfilohijem, a uz podršku opozicionih stranaka, predvođenih prosrpskim Demokratskim frontom.

Zainteresovana da se promeni Zakon o slobodi veroispovesti, SPC se direktno uključila u izborni proces 2020. godine.

To je uticalo da novu parlamentarnu većinu formira dotadašnja opozicija, a DPS i njeni partneri uključujući i manjinske nacionalne stranke Albanaca i Bošnjaka su otišli u opoziciju.

Uz posredovanje tadašnjeg mitropolita SPC Amfilohija, Zdravko Krivokapić nosilac izborne liste Demokratskog fronta, postao je premijer.

'Apostolska' vlada mandatara Krivokapića

Krivokapić predstavio program Vlade, za Đukanovića ekspoze kontradiktoran

U njegovoj Vladi, ministri su bile vanstranačke ličnosti, osim potpredsednika Dritana Abazovića.

Vlada je formirana u decembru 2020. godine, a jedan od prvih poteza je bio izmena Zakona o slobodi veroispovesti u skladu sa interesima SPC.

Iako bliska crkvi i ekspertska Vlada premijera Zdravka Krivokapića, koja je došla na vlast nakon DPS-a, pala je upravo na crkvenom ispitu.

Uvod u pad Vlade bili su nemiri prilikom ustoličenja mitropolita Joanikija u Cetinjskom manastiru 5. septembra 2021. godine.

Krivokapić je insistirao da policija po svaku cenu omogući ustoličenje Joanikija u Cetinjskom manastiru, bez obzira na masovni protest.

Opozicione političke partije predvođene DPS-om, nacionalne crnogorske organizacije su se usprotivili ustoličenju Joanikija u Cetinjskom manastiru, jer tvrde da SPC negira crnogorsku naciju i pokušava da u Crnoj Gori sprovede ideologiju "srpskog sveta".

Uprkos svemu, ustoličenje je održano uz intervenciju jakih policijskih snaga na Cetinju.

Ipak to je dovelo do sukoba unutar Vlade, odnosno između premijera Krivokapića i potpredsednika Abazovića koji je koordinisao bezbednosnim sektorom.

U ekspozeu Abazović je naglasio da je cilj nove Vlade da odblokira proces evropskih integracija Crne Gore i pojača borbu protiv organizovanog kriminala i da umiri nacionalne, verske tenzije u društvu.

Tokom Abazovićevog mandata prvi put u istoriji pravosudnog sistema Crne Gore dogodilo se hapšenje osoba koje su bile rukovodioci sudskih institucija, a sada su osumnjičene za određena krivična dela zbog čega se protiv njih vodi istraga.

Uhapšeni su bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica i predsednik Privrednog suda Blažo Jovanić, koje tužilaštvo sumnjiči za više teških krivičnih dela.

Evropski zvaničnici su apelovali na crnogorsku vlast da ubrza reforme pravosuđa, odnosno da političke partije pronađu konsenzus za izbor čelnika pravosuđa kako bi institucije izašle iz v.d. stanja.

Blokada u pravosudnom vrhu blokira evrointegracije Crne Gore

Nijedan od konkretnih zadataka koje se tiču imenovanja u pravosuđu, bez kojih je nemoguć napredak u pregovaračkim poglavljima 23. i 24, nije obavljen. Nisu izabrane sudije Ustavnog suda, članovi Sudskog saveta, Vrhovni državni tužilac.

Umesto toga premijer Abazović se odlučio da prihvati i potpiše Temeljni ugovor sa SPC čiji je sadržaj sporan za najveći deo stranaka vladajuće većine.

I pored brojnih apela DPS-a Socijaldemokratske partije i drugih stranaka, da Abazović otvori javnu raspravu o tekstu Temeljnog ugovora i uprkos brojnim primedbama pravnih stručnjaka iz nevladinog sektora, do dijaloga nije došlo.

Temeljni ugovor je nenajavljeno potpisan 3. avgusta, jedan dan pre obiležavanja 100 dana rada Vlade.

Nekoliko sati nakon potpisivanja Temeljnog ugovora, DPS i deo suverenističkih stranaka su podneli zahtev Skupštini za obaranje Abazovićeve Vlade, pod obrazloženjem da je Temeljni ugovor štetan po nacionalne interese Crne Gore.

Potpisivanjem Temeljnog ugovora su zadovoljni prosrpski Demokratski front, Socijalistička narodna partija, Demokrate i još jedan broj manjih stranaka, koje u svojim programima snažno podržavaju SPC.

Vladom nezadovoljno 84 odsto poslanika

Osim inicijative o nepovjerenju Vladi dela parlamentarne većine predvođene DPS-om i opozicioni Demokratski front i Demokrate su takođe uputili zahtev za obaranjem Abazovićeve Vlade.

Ta sednica će biti održana 2. septembra, ukoliko 19. avgusta Vlada ne bude oborena.

Dve inicijative za izglasavanje nepoverenja Vladi potpisalo je 68 poslanika, od ukupno 81, što pokazuje da je 84 odsto parlamentaraca nezadovoljno radom izvršne vlasti.

Premijer Abazović je najavio , u slučaju da Vlada ne padne, da je spreman da otvori razgovore o rekonstrukciji, sa opozicionim Demokratskim frontom, Demokratama, manjinskim strankama i onima koji ne budu glasali za obaranje Vlade.