10:47

16.04.2021

10:47

16.04.2021

Beta

Sjedinjene Američke Države uvele su stroge sankcije Rusiji u značajnoj eskalaciji sukoba dve zemlje s posebnim kaznenim merama usmerenim na rusku ekonomiju, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.

Iako je Vašington uveo najopširnije sankcije u poslednjih nekoliko godina, malo je verovatno da će to dovesti do bitne promene u ponašanju Moskve koja je optužena za hakerske napade, mešanje u američke izbore i druge neprihvatljive aktivnosti.

Administracija predsednika Džozefa Bajdena najavila je u četvrtak nove stroge sankcije Rusiji u najobuhvatnijem naporu da se finansijskim sredstvima pruži više snage kako bi imale uočljive posledice na rusku privredu, a koja dosad nisu bila dovoljno delotvorna da spreče aktivnosti Moskve, ističe Njujork tajms.

Predsednik SAD je u izvršnoj uredbi najavio sankcije protiv 32 entiteta i pojedinca zbog kampanje dezinformisanja i mešanja ruske vlade u predsedničke izbore 2020.

Deset ruskih diplomata, većinom identifikovanih kao obaveštajni operativci, proterano je iz ruske ambasade u Vašingtonu. SAD su se pridružile evropskim partnerima u sankcijama za osam ljudi i entiteta povezanih s ruskom okupacijom Krima.

SAD su takođe formalno optužile glavnu rusku obaveštajnu agenciju, Spoljnu obaveštajnu službu (SVR), za sofisticiranu operaciju hakovanja – upad u američke vladine agencije i najveće kompanije, čime je, kako ukazuje Njujork tajms, američka vlada prvi put krivicu za hakerski napad na kompaniju Solarvinds stavila pred Kremlj.

Zvaničnici, ističe Njujork tajms, priznaju da će ključ efikasnosti sankcija biti u saradnji evropskih i azijskih saveznika SAD, kao i da li će Vašington odlučiti da traži proširenje sankcija pretnjom da će uvesti mere finansijskim institucijama širom sveta koje rade s ruskim obveznicama, kao što je sprovodio „sekundarne sankcije“ protiv onih koji saradjuju s Iranom.

U oštroj eskalaciji sukoba Vašingtona s Moskovom, Bajdenova administracija je uvela mere usmerene na ruski državni dug, ističe Fajnenšel tajms, ukazujući da se dugo strahovalo od uvođenja takve kazne.

Vesti o novim merama izazvale su prodaju ruskih obveznica, kao i upozorenje Kremlja da bi mogle da potope napore za smanjenje tenzija izmedju dve zemlje.

Prve mere Bajdenove administracije protiv Rusije uključuju direktivu kojom se američkim finansijskim institucijama zabranjuje da trguju obveznicama ruske vlade poznatim kao OFZ, kao i obveznicama ruske centralne banke i ruskog Fonda nacionalnog blagostanja, izdatim posle 14. juna, ukazuje britanski list.

Prve značajne sankcije usmerene na rusku ekonomiju u poslednjih nekoliko godina su pokušaj ispunjavanja Bajdenovog obećanja da će Moskva odgovarati za niz operacija, uključujući mešanje u izbore i sajber napade, ukazuje Vašington post.

Mnogi komentatori, ističe list, ukazali su da sankcije do sada nisu bitno uticale na procenu rizika u Kremlju i kažu da to verovatno neće postići ni dodatne sankcije.

Najznačajnije kaznene mere protiv Moskve u poslednjih nekoliko godina usledile su posle eskalacije napetosti izmedju zapadnih saveznika i Rusije, dok Moskva gomila trupe na granici s Ukrajinom u broju koji nije vidjen pre same invazije na Krim 2014, ističe Volstrit džurnal.

Odluka Vašingtona da uvede nove sankcije Rusiji naišla je na osudu visokih zvaničnika i pristalica Kremlja koji insistiraju da će odgovor Moskve biti oštar i recipročan.

Otkriće velike ruske sajber kampanje preko Solarvindsa prošle godine izazvalo je zgražavanje u Vašingtonu i pokrenulo teška pitanja kako odgovoriti na njih.

Pojedini članovi američkog Kongresu su to uporedili s „činom rata“ i zahtevali odmazdu, dok su drugi, kako ukazuje BBC, istakli da su Rusi jednostavno angažovani u istoj vrsti špijunaže koju i same SAD sprovode na internetu.