18:04

17.05.2022

18:04

17.05.2022

Glas Aamerike

Predsednik SAD Džo Bajden u utorak je u gradu Bafalu, u državi Njujork, odao poštu žrtvama masovnog ubistva koje je počinio 18-godišnji belac. Bajden je u pratnji prve dame SAD Džil i političkih lidera iz Njujorka položio cveće ispred improvizovanog spomenika blizu prodavnice u kojoj se tragedija dogodila.

Zatim je iza zatvorenih vrata razgovarao sa porodicama žrtava Pejtona Gendrona, za kojeg policija tvrdi da je iz rasističkih pobuda otvorio vatru iz poluautomatske puške. Gendron je ciljano došao u crnački kvart i supermarket u tom kraju. Troje ljudi je ranjeno, a on se na licu mesta predao policiji. Većina žrtava su Afroamerikanci.

Portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer kazala je da će "Bajden pokušati da uteši porodice onih čiji su životi bezobzirno oduzeti", kao i da će se sastati sa policijacima i pripadnicima hitnih službi koji su brzo reagovali.

Očekuje se da Bajden osudi rasno nasilje i objavi nove mere za borbu protiv toga. Jedna od Bajdenovih prvih poruka u kampanji bila je da će "Americi vratiti dušu", što se odnosilo na marš rasista u Šarlotsvilu 2017. godine, koji bivši predsednik Donald Tramp nije oštro osudio.

Ali, poseta Bafalu istovremeno će pokazati koliko je malo Bajden uradio da spreči porast belačkog rasizma i da smanji oružano nasilje. Oštrijoj kontroli kupovine i nošenja oružja se uglavnom protive republikanci. Bajden je tražio od Kongresa da usvoji zakon o bezbednosnim proverama kupaca oružja i da zabrani prodaju automatskog oružja, ali demokrate nemaju dovoljno glasova da to usvoje.

Iz Saveta za nacionalnu bezbednost je u ponedeljak saopšteno da Bajdenova administracija radi na tome da implementira nacionalnu strategiju za borbu protiv domaćeg terorizma, na kojoj se radi od početka njegovog mandata.

FBI je u novembru saopštio da vodi oko 2.700 istraga u vezi sa domaćim nasilnim ekstremizmom.

Policija u Bafalu je potvrdila da istražuje Gendronove objave na Internetu, među kojima je i manifest od 180 strana, za koji se veruje da je inspirisan teorijom zavere da su belce u Americi polako zamenjuju pripadnici manjina.