23:35

09.08.2022

23:35

09.08.2022

RSE

Američki predsednik Džo Bajden potpisao je dokumente o ratifikaciji koji podržavaju kandidature Finske i Švedske za ulazak u NATO.

Bajden je rekao da će očekivani ulazak dve nordijske zemlje u alijansu nakon što dobiju podršku svih 30 članica biti “prelomni trenutak” za NATO i “za veću sigurnost i stabilnost ne samo Evrope i Sjedinjenih Država već i sveta”.

Bajden je potpisao dokumente, koji se formalno nazivaju instrumentom ratifikacije, na ceremoniji u Beloj kući 9. avgusta.

Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Završili su pristupne pregovore sa alijansom tek prošlog meseca.

Američki Senat prošle sedmice je podržao proširenje sa 95 naprema jedan glas.

I demokrate i republikanci su snažno odobrili tu meru, opisujući Švedsku i Finsku kao važne saveznike čije moderne vojske već blisko sarađuju s NATO-om.

Bajden je rekao da će dve zemlje postati “snažne, pouzdane i vrlo sposobne nove saveznice” tako što će se “svetom opredeliti” za međusobnu odbranu u transatlantskom savezu.

Bajden je predao olovke kojima je potpisao dokumente ambasadorki Švedske u SAD-u Karin Olofsdoter i ambasadoru Finske u SAD-u Miku Hautali, koji je prisustvovao potpisivanju zajedno sa članovima Kongresa i potpredsednicom Kamalom Haris.

Bajden je rekao da i Finska i Švedska imaju “jake demokratske institucije, jake vojske i jake i transparentne ekonomije” koje bi sada jačale NATO.

On je također pohvalio NATO kao “temelj američke sigurnosti” i rekao da su Sjedinjene Države posvećene tome.

S druge strane, Rusija ruskog predsednika Vladimira Putina “srušila je mir i sigurnost u Evropi” invazijom na Ukrajinu. “Putin je mislio da bi mogao da nas razdvoji… Umesto toga, dobija upravo ono što nije želeo”.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u saopštenju da Sjedinjene Države cene brzu akciju NATO saveznika koji su već ratifikovali pristupne protokole “i ohrabruju sve da uskoro završe proces”.

Od prošle sedmice sedam zemalja članica, Češka Republika, Grčka, Mađarska, Portugal, Slovačka, Španija i Turska, tek treba da formalno pristanu na ulazak dve zemlje. Samo je Turska formalno postavila izazov, zahtevajući određene ustupke od Finske i Švedske kako bi podržala svoje članstvo.

Blinken je takođe rekao da je posvećenost članica NATO-a članu 5 osnivačkog ugovora organizacije i dalje “gvozdena”.

Član 5 kaže da članice NATO-a moraju smatrati napad na jednu članicu alijanse napadom na sve, obavezujući svaku članicu da brani sve ostale u onome što NATO naziva duhom solidarnosti unutar alijanse.

“Saveznici su ujedinjeni u svojoj zajedničkoj misiji odbrane evroatlantske zajednice, odvraćanja agresije, stabilnosti projekta i podržavanja vrednosti NATO-a kao što su demokratija, individualna sloboda i vladavina prava”, rekao je Blinken.

“Također ostajemo čvrsto opredijeljeni NATO-ovoj politici otvorenih vrata i daljem jačanju naše bilateralne odbrambene i sigurnosne saradnje”.

Rusija je navela ambicije Ukrajine da se pridruži NATO-u kao ključni razlog za pokretanje rata u februaru. Putin je u maju rekao da, iako Rusija ne vidi odluku Finske i Švedske da uđu u NATO kao pretnju, raspoređivanje vojne infrastrukture u tim zemljama može izazvati odgovor Moskve.