Srpski predstavnici u Vladi i Skupštini Kosova doneli su odluku da se vrate u institucije radi osnivanja Zajednice srpskih opština. Oni ostaju pri stavu da neće podržati transformaciju kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku. Analitičari različito tumače ovakav potez Srpske liste. Za jedne, ovo još jedan u nizu koraka bez ikakve strategije, dok drugi povratak ocenjuju kao mogućnost da se zahtevi Srba bolje čuju.

Iako su ranije najavljivali da bez jasnih garancija za formiranje ZSO neće učetvovati u radu kosovskih institucija, srpski poslanici su se ipak vratili u skupštinu i vladu. Kažu da će njihov glavni cilj biti insistiranje na osnivanju Zajednice srpskih opština.

"Za nas je veoma važno da smo se vratili u institucije da učestvujemo u skupštinskim odborima, i da upravo kroz te odbore i na sednicama skupštine pozivamo Prištinu i naše koalicione partnere da preuzmu odgovornost kada je u pitanju formiranje ZSO, Želimo da ih sprečimo da koriste izgovor da Srpska lista ne učestvuje u radu institucija i da zbog toga, navodno, ne može da počne formiranje  ZSO. Naravno da će naši prvi koraci biti da pozovemo Prištinu da preuzme odgovornost i da se što pre nastavi dijalog u Briselu,“ rekao je sef poslaničke grupe Srpske liste, Slavko Simić.

Na pitanje da li povratak srpskih poslanika može biti iskorišćen za transformaciju kosovskih bezbednosnih snaga u oružane, Simić kaže:

"Upravo smo u institucije ušli da bi smo se snažno suprostavili usvajanju Zakona o vojsci mimo promene Ustava i mimo podrške poslanika iz redova manjinskih zajednica. Tako da, što se tiče te teme, imamo jasnu strategiju po tom pitanju i sigurno ćemo se snažno suprostaviti toj ideji,“ kazao je Simić.

Povratak Srpske liste u parlament Kosova bio je očekivan, smatra Nenad Maksimović, direktor Centra za mir i toleranciju, i dodaje da je samo bilo pitanje vremena kada će se to dogoditi. On međutim tvrdi da predstavnici Srba nemaju nikakvu strategiju i da ne znaju šta dalje.

"Mislim da je povratak kao i zamrzavanje akcija bez ikakve strategije, poslanici su zamrzli svoje učešće u vladi i skupštini bez jasne strategije kako dalje, tako da smatram da se vraćaju bez jasne strategije.Ovo je samo nastavak jedne ad hoc politike koja se vodi prema Srbima na Kosovu i ne predstavlja nikakvu novost,“ kaže on.

Politički analitičar Ramuš Tahiri ističe da su razlozi bojkota kao i ponovnog učešća Srba u institucijama Kosova političke prirode.

"Pomoću parlameta, mislim da se jače čuje njihov glas, pomoću sednica,deklaracija i javljanja u skupštini i parlamentarnim komisijama su ustanju da više animiraju kako domaću, tako i međunarodnu javnost".

Podsećanja radi, Srpska lista je odluku o zamrzavanju učešća u institucijama Kosova donela početkom oktobra prošle godine kada je usvojen Zakon o Trepči.

---