16:40

08.12.2018

16:40

08.12.2018

Anamari Repić, RTK

Sporazum koji bi uključio razmenu teritorija imao bi posledice po Kosovo i region, i zato će kao takav teško proći, ocenjuju stručnjaci za međunarodne odnose. Oni veruju da u međunarodnoj zajednici nema garancija da će po postizanju sveobuhvatnog sporazuma Kosovu biti omogućeno članstvo u Ujedinjenim nacijama i Srbiji brže pristupanje Evropskoj Uniji.

Samo onaj sporazum koji bi omogućio ulazak Kosova u UN a sa druge strane ubrzao put Srbije ka EU bio bi prihvatljiv za obe strane, ali takvih garancija u međunarodnoj zajednici za sada nema, smatra profesor na Makedonskom univerzitetu u Solunu Janis Armakolas.

“Za Kosovo bi bile važne garancije, neka vrsta ozbiljnog obećanja, za članstva u UN, ali to je nemoguće bez Rusije i Kine, jer tu garanciju ne može dati Srbija. Ja se zaista pitam da li je Rusija za to. Puno je otvorenih pitanja a nedovoljno informacija”, kaže Armakolas.

Ali pod znakom pitanja nisu samo garancije za konsolidaciju međunarodnog statusa Kosova.

Kako grčki profesor Armakolas, jedni razlog zbog kojeg bi Srbija postigla dogovor sa Kosovom je da joj to omogući ubrzan ulazak u EU što takođe ne može biti garantovano.

“Proces pristupanja EU je veoma komplikovan posebno zbog trendova koje primećujemo u mnogim evropskim društvima. Nije sigurno da će posle dogovora sa Kosovom, Srbija u nekoj bliskoj budućnosti imati ubrzan proces pristupanja”.

“Čak je i 2025. veoma nesiguran datum, i mnogi politički krugovi to smatraju potpuno nerealnim”, ističe Armakolas.

Stručnjaci za međunarodne odnose ocenjuju da će teško proći sporazum između Srbije i Kosova koji bi uključivao razmenu teritorija, najviše zbog posledica po stanovnike ovog regiona.

Da takav sporazum nema podršku relevantnih međunarodnih faktora smatra bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani, koji je o tome govorio i na međunarodnoj konferenciji o opcijama za statusa Kosova, održanoj u Beogradu. Prema rečima Hasanija, Evropa je podeljena po pitanju razmene teritorija.

“U prvoj grupi su zemlje koje se slažu sa Francuskom i kojima ne smeta da se to desi. Druga grupa su zemlje kao Španija, Kipar, Rumunija koje ne vide u tome nikakav interes a posebno zato što to nije razlog zbog kojeg one ne priznaju Kosovo”, kaže Hasani.

Prema njemu u trećoj grupi evropskih zemalja su Nemačka i Velika Britanija koje se protive podeli.

“Te zemlje smatraju da će biti poteškoća u implementaciji, pošto u 99% slučajeva nema razmene teritorija bez nasilnog pomeranja stanovništva. A ako do toga dođe onda će čitav proces doživeti neuspeh”, rekao je Hasani dodajući da bi to bio opasan signal zemljama koje su deo ili tek treba da postanu deo EU.

Zato je prema oceni Hasanija, rešenje revitalizacija Ahtisarijevog plana, što znači njegova jaka osnova i mehanizam u formi pravno-obavezujućeg i međunarodno prihvatljivog rešenja.

“To znači da bi se operacionalizovali i Plan i zakoni. Verujem da je to dovoljno i da se time može obuhvatiti i Zajednica srpskih opština, što bi proizvelo sigurnost za lokalne Srbe”, smatra Hasani dodajući da svako rešenje koje se zasniva na teritorijama donosi nasilje i dugoročne probleme.

A da treba razmatrati šta su posledice bilo koje ideje pa tako i ideje o razmeni teritorija, ističe i Jadranka Jelinčić, predsednica Upravnog odbora Centra za primenjene evropske studije.

Jelinčić ističe da se danas u raznim krugovima analiziraju tri opcije – razmena teritorija, normalizacija uz posredovanje EU i status kvo.

“Dobro je da se konačno progovorilo i javno o takozvanoj razmeni teritorija, demakraciji, trampi, razgraničenju, itd. To nije isto, ima tu nijansi, ali je bitno da se o tome javno progovorilo. Mislim da je važno da se i na Kosovu i u Srbiji zaista razmatraju dobre i loše strane svih rešenja”, ističe ona.

Jelinčić ne očekuje da će i da se nastavi dijalog u Briselu doći do skorog rešenja.

“Može da se dogovori još neki susret, tehnički poziv, do izbora u EU i nove Evropske komisije i EP, ali ja ne očekujem nikakvu vrstu prodora rešenja koja bi bila spremna ili o kojima je moguće sada razgovarati između zvaničnika dve zemlje”, smatra ona dodajući da je razlog za to “zategnutost i komplikacije koje su nastale i koje nastaju namerno ili namerno već neko vreme”.