20:21

28.03.2020

20:21

28.03.2020

KoSSev

"Kosovo će imati nove izbore nakon završetka pandemije koronavirusa", poručio je danas pokret Samoopredeljenje kosovskom presedniku i pozvao ga da ne traži od parlamentarnih stranaka imena za novog mandatara.

Pokret Samoopredeljenje poziva kosovskog presednika, Hašima Tačija, da ne razmišlja o nekoj drugoj opciji osim novih izbora nakon završetka pandemije „koja je trenutno glavni fokus kosovske vlade u ostavci“.

„Trenutno smo svi zajedno s Vladom fokusirani na pandemiju koronavirusa. Čim prođe ova pandemija, moramo odmah da održimo nove izbore. Dakle, predsednik Tači nema šta da traži imena za novog premijera, već neka razmišlja oko datuma izbora čim se završi hitna situacija oko Covid-19“, poručuju iz SP.

Predsednik Tači najavio je juče da će u ponedeljak započeti razgovore sa parlamentarnim strankama o uspostavljanju nove vlade, te poručuje da dalji postupci moraju biti u skladu sa kosovskim ustavom.

Međutim, Tačijevu najavu Samoopredeljenje vidi kao upravo nameru kršenja ustava, jer:

„U ustavu se navodi da predsednik mora prvo da se obrati pobedniku na izborima i da pokuša da formira vladu, da zemlja ne bi automatski išla na izbore. Na SP je da formira novu vladu. Predsednik nema diskreciono pravo, mora se još jednom obratiti Samoopredeljenju, u suprotnom krši Ustav“, precizirao je vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova.

I pre nego da se izglasa nepoverenje Vladi Kosova, profesor ustavnog prava Enver Hasani, objasnio je za KoSSev da je ustavna procedura jasna ukoliko dođe do izglasavanja nepoverenja, a to je:

„Šef države šalje pismo onom ko je bio prvi na poslednjim izborima, to je opet SP. Potom, SP nema rok, ona može mesecima da razmišlja čije će ime da pošalje. To opet može da bude Kurti a može i neki drugi kandidat, što bi bilo logičnije. Potom, ukoliko pošalje ime kandidata, on dobija mandat od 15 dana od predsednika za sastav vlade. Ukoliko ne uspe u tom roku, onda imamo drugi krug. U ovom slučaju, u drugom pokušaju, predsednik može da pozove sve partije, ukoliko SP ne bude dobila apsolutnu većinu, onda predsednik ne samo da ne mora da ide kod drugoplasirane stranke, već može na razgovor da pozove sve ostale partije i da zatraži maksimalan konsenzus, uključujući i od SP, jer nikad ne može da se isključi SP da postignu sporazum kako se ne bi išlo na izbore, već da nađu nekog kandidata, odgovarajućeg za mandatara. Jedini je ovo slučaj kada predsednik ima diskreciju da se vlada izabere na ovakav način bez izbora, uzimajući u obzir situaciju u kojoj se sada nalazimo“.

Podsetimo, nepoverenje vladi Aljbina Kurtija izglasala su u sredu kasno uveče 82 poslanika od 117 prisutnih, na 52. dan njenog postojanja. Ubedljivu većinu činili su, pored jake opozicije i manjinskih stranaka, i dojučerašnji koalicioni partner, odnosno članovi vlade – DSK i Srpska lista.