14:39

03.07.2020

14:39

03.07.2020

Marko Lekić, RTK2

Prošle godine Kosovo je napustilo 35.000 građana, podaci su Kosovske agencije za statistiku, što je veći broj nego 2018. godine. Među njima je najviše legalnih imigranata, koji su se na taj korak odlučili zbog spajanja porodice, sklapanja braka ili posla. U srpskim sredinama na Kosovu na snazi je takozvana tiha migracija, a među mladima je sve više onih koji  ostaju u gradovima u kojima su završili školu ili fakultet.

Nedostatak posla, loš kvalitet života, bezperspektivnost u enklavama, neki su od razloga zbog kojih mladi Srbi sa Kosova odlaze iz rodnog kraja. Preciznih podataka o broju onih koji su se odlučili na takav korak nema Mnogi po završetku studija ostaju u nekom od gradova u Srbiji, ili nastoje da sreću potraže u nekoj od zapadnih zemalja. Glumica Milica Mandić je odrasla i živela u Dobrotinu, studije glume završila je u Zvečanu. Živi u Beogradu a na Kosovo dođe da obiđe porodicu ili kada sa pozorišnom trupom Prištinskog ansambla, gde je spoljni umetnički saradnik, nastupa u predstavama.

"Nekako, kada imam neki posao dole, odem sa velikim zadovoljstvom ali mi se čini da sve manje idem i sve manje ima posla, tako da je Beograd neka druga opcija. U mestu i sredini kakva je naša, gde ako smem da kažem, politički, institucionalno ili ekonomski nemaš slobodu odabira i nemaš mogućnost odabira, onda ćeš i u svojoj matičnoj zemlji poći trbuhom za kruhom, a onda i put Zapadne Evrope na šta se sve veći broj mladih odluči. Velike su stvari u pitanju kad ti odlučiš da ostaviš sve i kreneš u neki novi život. Recimo, ja sad poslom kojim se bavim uopšte nije povezan sa onim za šta sam se školovala”, kaže Milica.

Andrijana Slavić iz Lepine, završila je Prištinsku gimnaziju sa sedištem u Lapljem Selu, sada očekuje rezultate za upis na Filozofski fakultet u Novom Sadu, gde želi da studira srpsku književnost. Kaže da je još uvek rano da odlučuje gde bi posle školovanja nastavila život, ali ukoliko joj se ukaže prilika da u ovom gradu nađe posao, rado bi tamo ostala.

"Prvo i osnovno, verovatno imam bolje mogućnosti sa diplomom fakulteta u Novom Sadu nego sa diplomom fakulteta iz Mitrovice. Ako bi našla siguran posao ostala bih u Novom Sadu ali mi je za sada mi je plan da se vratim na Kosovo kada završim, ali kada bi našla neki siguran posao, ostala bih da radim”, navodi Andrijana.

Siguran posao za mlade ljude, čak i one sa fakultetskom diplomom je i na Kosovu i u Srbiji još uvek u domenu naučne fantastike. Stefan Filipović iz Centra za mir i toleranciju kaže da su uzroci zbog kojih mladi odlaze veoma kompleksni, ukoliko bi moglo da se to pojednostavi, ključna je socio-ekonomska dimenzija.

"Šta je potrebno da mladog čoveka motiviše, da on iz nekog velikog univerzitestkog centra, iz velikog grada vrati u svoje mesto, u neku unutrašnjost to je takođe jako ozbiljno pitanje. Ono što je moje mišljenje je da mi imamo problem sa obrazovnim sistemom i da on ne nudi neke nove ideje, nego nakon sticanja te diplome oni jednostavno pokušavaju da pronađu sebe u nekom sistemu”, ističe Filipović.

Zbog svega toga Centar za mir i toleranciju je pokrenuo program stažiranja za četvrtu generaciju stažista. Ove godine je uključeno devet opština sa srpskom većinom, bez Severne Mitrovice i Štrpca. Svršeni student kroz ovaj program stiču praksu kojom nadograđuju stečeno teoretsko znanje.

"Jedna od glavnih stvari koje mi želimo da naučimo naše stažiste je da oni moraju da se izbore za šansu, jer je neće dobiti, i očigledno da nam dobro ide u tome jer je 80 odsto naših stažista radno angažovano, ne samo u javnom sektoru nego i u sektoru civilnog društva, privredi, kao i u lokalnim institucijama. Oni su tokom tih 12 meseci pokazali da su vredni marljivi i dobri”, zaključuje Filipović.

35.000 je impozantan broj onih koji su samo protekle godine napustil Kosovo. Prema pojedinim podacima u istom period je Srbiju napustilo 45.000 stanovnika. Imajući u vidu ove brojke, moglo bi se reći da bi svi koji odu sa Kosova i iz Srbije u nekoj od zapadnih zemalja mogli jednom godišnje formirati omanju opštinu. Ovaj alarmantan podatak nameće i pitanje gde se greši, zbog čega i dokle tako­?