14:15

11.07.2020

14:15

11.07.2020

Jelena Đorđević, RTK2

Dijalog Prištine i Beograda u Briselu, planiran za sutra, odložen je za četvrtak 16. jul. Francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel, domaćini video-samita koji je održan juče, saopštili su da su dali podršku Avdulahu Hotiju i Aleksandru Vučiću da učine suštinski napredak u pregovorima.

To što predsednik Kosova Hašim Tači u ponedeljak ide u Hag na poziv Specijalnog tužilaštva i što Srbiju potresaju protesti, ne bi trebalo da utiče na već najavljene dalje pregovore Prištine i Beograda koji bi trebali da dovedu do normalizacije odnosa, smatra Nedžmedin Spahiu politički analitičar iz Južne Mitrovice.

„Život ide dalje i trebalo bi da se nastavi sa pregovorima. Ima puno toga šta bi se moglo dogovoriti sve do konačnog dogovora koji bi mogao biti cena koju bi Priština trebala da plati za uzvrat priznanja iz Beograda. Koju bi cenu Kosovo trebalo da plati je stvar konačnog dogovora koji će biti u Vašingtonu, a kada će do toga doći  je malo teže prognozirati“, kaže Spahiu.

Složena je situacija u Srbiji, kao i u regionu, napominje Dejan Miletić, politički analitičar iz Beograda, ali prema njegovim rečima „nema dileme da je srpsko rukovodstvo orijentisano na traženju kompromisa i ono će nastaviti u tom smislu da deluje“. On naglašava da inicijativa EU daje nadu da se razmišlja u konstruktivnom smislu i da se sitnim koracima poboljša suživot dva naroda.

„Velika politička očekivanja nisu realna, ako neko misli da će Srbija priznati Kosovo kao nezavisnu državu i da tu ima neko ko će izvršiti takav pritisak da Srbija to sada uradi, a da nije uradila posle bombardovanja 1999. Da nije uradila u situacijama kada je bila izložena ogromnom pritisku i znatno oslabljena, to se ovog puta ne može desiti, to su nerealna očekivanja. To su očekivanja koja podgrevaju oni koji žele dalji konflikt Albanaca i Srba na ovom prostoru. Šta je drugo važnije nego da nam deca žive na ovim prostorima, šta je drugo važnije nego tražiti način da dva najveća naroda na zapadnom Balkanu nađu kompromis i način da žive u slozi? Mislim da to nema alternativu“, ističe Miletić.

Ukoliko nastavak Briselskog dijaloga zavisi od Srbije, onda neće biti daljeg odlaganja, uveren je Miletić, ali je sumnjičav da će dijalog uopšte biti nastavljen  u skorije vreme.  Dok Spahiu napominje da bi nastavak dijaloga trebalo da rezultira vidnim dogovorima.

„Ja nisam siguran da će se dijalog nastaviti, ali ne zato što Srbija neće hteti ili što će ona praviti opstrukciju, ja očekujem dalju opstrukciju od druge strane, odnosno od strane Prištine i tu ne vidim da će biti promena. Kao što je sada odloženo, verovatno i ovo što se najavljuje za nekoliko dana će biti odloženo „opet iz objektivnih razloga“, možda neće biti u pitanju Tači, al’ će možda biti u pitanju Kovid ili nešto drugo. U svakom slučaju Albanska strana čeka nove izbore u SAD, očekuje Bajdena i neke dramatične političke promene koje će omogućiti dačji pritisak na Srbiji“, kaže Miletić.

„To treba da bude rezultat normalizovanja odnosa između Beograda i Prištine, recimo ekonomski odnosi, kulturni odnosi, koji ne bi trebalo da imaju prejudiciran status“, ističe Spahiu.

Predsednik Francuske Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel izrazili su spremnost da i dalje podržavaju dve strane i EU u pronalaženju rešenja zbog, kako se navodi u saopštenju, činjenice da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine veoma važna za bezbednost i stabilnost u regionu, kao i od velikog značaja za njihovu evropsku perspektivu.

Podsetimo, Briselski dijalog je u zastoju od novembra 2018. godine kada je tadašnja vlada na čelu sa Ramušem Haradinajem uvela takse na uvoz robe iz Srbije.