14:46

16.07.2020

14:46

16.07.2020

Maja Denić, RTK2

Na sastanku delegacija Beograda i Prištine jedna od tema bi, prema najavama, trebalo da bude pitanje nestalih i raseljenih lica. Predstavnici ovih udruženja nemaju prevelika očekivanja ni od ovog sastanka.

Predstavnici dveju strana verovatno će govoriti o nestalim licima bez ijednog zaključka i informacije i istinu ne možemo da očekujemo, ocenjuje predsednik Udruženja porodica nestalih Bajram Ćerkinaj.

“Ništa konkretno neće biti i milsim da će to dugo trajati, dok ne bude ozbiljnosti političke straneda se to obelodani. Koje su to političke strane? Međunarodna zajednica ima snimke, na Kosovu jedan kerako se ubije, jedna krava ako se ubije imaju snimke, jerse to vidi sa snimaka sa neba, celokupna događanja naKosovu, samo međunarodna zajednica neće to da daje i to se odugovlači 21 godinu sa ovakvim bolomporodica. Oni su rešili po neke slučajeve, rešili su 50 postojer nije malo 1642 ljudi  na poynatim lokacijama. Oni u Srbiji znaju za lokacije i ovde na Kosovu treba da znaju. Mogu da vam kažem da političari sve to znaju, ali ozbiljnost političara nije bilo ni u Beogradu, a naravno i u Prištini”, smatra Ćerkinaj.

Mišjenje Bajrama Ćerkina deli i coordinator Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova Milorad Trifunović.

“Od početka razgovora u Briselu tražimo da i problem nestalih i raseljenih bude pod brojemjedan. Međutim, ti razgovori su trajali šest-sedam godina,konačno je došlo na red i to pitanje. Presrećni smo zbogtoga i nadamo se da će naći neki zajednički jezik da se rasvetli sudbina nestalih ljudi i da se raseljeni vrate u svojekuće koje ne postoje i da se nađe način da se vrate tamogde su živeli. Očekujem da će oni razgovarati o tome, alida vam iskreno kažem gledajući ovu situaciju kako sudogovarali, šta su pregovarali, koje su sve dogovore postigli, potpsiali i šta su sve ispoštoavli, a šta nisu, nemam neka prevelika očekivanja”, ističe Trifunović.

NVO ,,Evropski centar za pitanja manjina” se na indirektan način, bavila problemom raseljenih sa Kosova. Direktor ove organizacije Adrian Zećiri tvrdi da napretka neće biti sve dok Srbija i Kosovo ne reše ova pitanja.

“Pomogl smo i Ministarstvu za povratak i zajednice 2013 i 2017. godine da izgradi strategiju za povratak raseljenihlica na Kosovo.Do sada je urađeno mnogo toga, premanašem izveštaju godišnje je izdvajano 10 miliona evra zapovratak raseljenih lica.Nažalost, rezultati nisu kakve smoočekivali jer je veoma mali broj ljudi koji su se vratili. Velikifokus je bio na ovom polju, a rezultati nisu bili u skladu saizdvojenim sredstvima. Posle svake  političke izjave iz Srbije i Kosova, čitav proces rada na terenu nestaje, zbogovih velikih otvorenih pitanja. Mislim da prvo treba da se reši odnos između Kosova i Srbije, kao što su pitanjestatusa, uključivanje Kosova u  međunarodneorganizacije, što bi doprinelo rešavanju pitanja nestalih i poboljšanju međuetničkih odnosa Srba I Albanaca. Nećuda kažem da pitanja raseljenih nisu važna, ali ne mogu biti rešena bez nekog okvirnog dogovora između Kosova i Srbije”, rekao je Zećiri.

Ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Dalibor Jevtić rekao je da ga raduje da će jedna od tema dijaloga u Briselu biti pitanje raseljenih lica, a kao najveći problem raseljenih istakao je pitanje imovine.