16:26

03.08.2020

16:26

03.08.2020

Siniša Kostić, RTK2

Direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova Bekim Bljakaj ne očekuje da će pripadnici OVK-a koji su činili zločine pre, tokom i posle sukoba 1999. godine biti amnestirani najavljenim zakonom o vrednostima OVK-a. Bljakaj tvrdi da budući zakon neće biti u suprotnosti sa Specijalnim sudom za ratne zločine.

“Ovim zakonom se šalje jasna poruka da se ne može govoriti o srpskim žrtvama”, kaže analitičar Aleksandar Gudžić.

Predlog zakona u koji je Bljakaj imao uvid ne daje puno detalja o merama za zaštitu borbe OVK, ali se navodi da će zakonom biti pružena finansijska podrška osumnjičenim i optuženim pripadnicima OVK pred sudom u Hagu, te da kosovske vlasti moraju da reaguju u slučaju hapšenja bivših članova OVK-a po Interpolovim potrenicama Srbije.

“Jednim članom je predviđen Muzej rata i izgradnja zajedničkog spomenika.Određuju se dani sećanja i tako. Nije detaljan zakon i na osnovu njega ne možemo da zaključimo mnogo toga”, dodao je Bljakaj.

Analitičar Ramuš Tahiri navodi da se inicijativa o zakonu obrazlaže time da je Kosovo nastalo u slobodnoj borbi naroda pod vođstvom OVK protiv srpskog režima.

“Kao takva, OVK se smatra neprikosnovenom vrednošću buduće države i na temeljima te države, Kosovo treba ovekovečiti ovim zakonom i tim zakonom se proizilaze određene sankcije za sve one koji se sa nipodoštavanjem odnose prema OVK-u i nasleđu OVK-a”, rekao je Tahiri.

Istoričar Aleksandar Gudžić tvrdi da je bilo očekivano ovako nešto, sobzirom da su političke elite u Prištini proteklih 20 godina svoju poziciju gradile na nartivu o isključivo srpskoj krivici za sukob 1999. godine.

“U takvom jednom narativu nema mesta za srpske žrtve i stradale na srpskoj strani i ovakav jedan zakon posle predloga optužnice u Hagu protiv Hašima Tačija je negde normalan sled događaja, pod znacima navoda. Što se tiče Srba ovim zakonom se šalje jasna poruka da ne mogu da govore o svojim žrtvama, iako na primer brojke govore da su Srbi najviše stradali u ovoj kosovskoj ratnoj drami devedesetih. Preko 200.000 Srba je proterano sa Kosova i to su podaci Međunarodnih organizacija, ne institucija u Beogradu, ovo je kriminalizacija slobode govora i podeća na komunističke zakone o verbalnom deliktu”, rekao je Gudžić.

Građani u Prištini i Gračanici skoro i da ne znaju ništa o inicijativi Demokratske partije Kosova o usvajanju zakona o očuvanju vrednosti Oslobodilačke vojske Kosova.Navode da su zaokupljeni situacijom sa pandemijom korona virusa, te da ih se takve političke najave ne dotiču.

“Sada od vas čujem, vesti ne slušam toliko. Samo da bude bolje, vidite kakva je situacija na Kosovu, narodu je najteže, ova epidemija, maske, ne znam šta da vam kažem, nadam se da će biti bolje”, rekao je građanin Prištine.

“Nisam slušao u poslednje vreme ništa.Imamo druge probleme, korona, a ne politika”, rekao je jedan stanovnik Gračanice.

Američki ambasador na Kosovu Filip Kosnet je 29. jula zatražio od zvaničnika Kosova da se fokusiraju na borbu protiv koronavirusa i na ekonomski oporavak zemlje, pri čemu je na Tviteru izrazio zabrinutost da „predloženi Zakon o vrednostima OVK… kriminalizuje slobodu govora, zastrašuje građane i može skupo koštati“.

Vlada Kosova je 14. jula podržala nacrt zakona i prosledila ga predsedništvu Skupštine. Predložila ga je Demokratska partija Kosova u aprilu 2018. godine, ali je njegovo usvajanje odloženo zbog promene vlasti nakon što je bivši premijer Ramuš Haradinaj podneo ostavku u julu 2019. godine.