19:23

26.09.2020

19:23

26.09.2020

Aleksandra Nićić, RTK2

Evropski dan jezika obeležava se 26. septembra, a temelji se na inicijativi Saveta Evrope od 2001. godine, glavni cilj je ukazivanje na značaj učenja jezika. Za razliku od prethodnih godina  ove godine će na Kosovu izostati aktivnosti zbog pandemije koronavirusa.

Svaki jezik je zlata vredan, a sve više mladih ljudi govori više jezika, što im nakon školovanja i te kako pomaže u daljem radu.

“Jezik je jako bitan za sve nas zato što je on neka jedinica za razumevanje od pojedinca do pojedinca. Što se mene lično tiče ja govorim tri jezika, srpski kao moj maternji, engleski, turski dok u školi učim ruski i samostalno učim japanski jezik. Smatram da bi mladi trebalo što više da uče jezike, jer svet se ne svodi samo na jedan jezik, svet je izuzetno različit, ako bi hteli da stvorimo što više prijateljstava i konekcija u vidu poznavanja ljudi onda su nam potrebni jezici”, kaže Mila Mihajlović.

“Romi uglavnom praktikuju da govore minimum dva jezika, imamo mnogo slučajeva da govore i više, ja govorim četiri jezika i to je jedno od mogućnosti da postignem bolje ciljeve u svom životu, ako pričamo o trenutnoj situaciji gde živimo neophodno je da se zna minimum dva jeuika, zato što ako bi hteli da se snađemo bolje u životu i nađemo bolji posao moramo poznavati minimum engleski, kako bi postigli bolje bolje pozicije i bolji rad. Da bi se bolje uklopili u društvo moramo da znamo albanski i srpski mislim na romsku populaciju”, poručio je Orhan Butić.

Baškim Kačiu bavi se izradim filigrana u Prištini. Pored albanskog govori srpski, ali i engleski jezik.

“Mnogo znači da znaš što više jezika, ima različitih ljudi koji dolaze ovde, dolaze nam Srbi, Turci, Amerikanci, Nemci, svaki jezik je dobro da se zna”, kaže Kačiu.

Profesor srpskog jezika i književnosti Ana Kostić ukazala je na probleme koji se odnose na upotrebu srpskog jezika i dodala da se mora raditi na očuvanju maternjeg jezika.

“Danas na Evropski dan jezika želim da poručim da uprkos tome što se strani jezici uče već od prvog razreda osnovne škole i deca već mogu da se susretnu sa prvim stranim rečima od najranijih dana od obdaništa, onda kada praktično počinju da govore gledajući različite crtane filmove, imajući različite igračke koje izgovaraju strane reči, bitno je ipak sačuvati matarnji jezik, jer maternji jezik to je maternja melodija koju dete prvo čuje, na koju dete kasnije odrastao čovek ima puno pravo, da je koristi dok je živ u onom obliku kakvu ju je stekao. Poručujem svima da treba poznavati sve normative standardnog jezika, ali, nikada ne zaboraviti onaj originalni jezik sredine iz koje potičete, treba čuvati dijalekat, jer to je jedno nematerijalno nasleđe koje treba nositi i prenositi dalje budućim generacijama. Na Kosovu treba posvetiti više pažnje na poštovanju jezika jedni drugih, da stalno govorimo iz godine u godinu o maternjem jeziku, najčešće na Dan maternjeg jezika, a da se zapravo u praksi ništa nije promenilo u smislu da ide na bolje”, poručuje Ana Kostić.

Težimo tome da Kosovo bude najbolji primer višejezičnosti u regionu, u cilju izgradnje istinski multietničkog društva, bolje vladavine i ostvarivanja prava pripadnika svih naroda koji žive na Kosovu, poručuju iz Kancelarije poverenika za jezike.

“Kosovo kao multietničko i višejezično okruženje je istovremeno primer i svih prednosti višejezičnog društva ali i svih izazova koje to sa sobom donosi. U duhu današnjeg dana vredno je pomenuti inicijative i aktivnosti u kojima su brojni lokalni i međunarodni akteri i Kancelarija povernika za jezike učestvovali tokom proteklog perioda, a koji su usmereni upravo na učenje jezika okruženja u cilju izgradnje funkcionalnog i integrisanog multietničkog društva. Među njima se ističu izgradnja online platforme za učenje albanskog i srpskog jezika, izrada online rečnika, rad na reakreditaciji programa za balkanistiku na Univerzitetu u Prištini, brojni kursevi za omladinu, civilne službenike, stručnjake iz razlitičitih oblasti, itd”, napominje se u saopštenju Kancelarije poverenika za jezike.

Iz Kancelarije poverenika za jezike poručuju da je i tokom pandemije više puta prekršen Zakon o upotrebi jezika i to upravo  od onih najrelevantnijih institucija kao što su  Ministarstvo Zdravlja, Institut za javno zdravlje i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Novonastala situacija je upravo pokazala koliko neke insitucije nisu bile spremne da sprovedu zakon i istovremeno i pravovremeno svim zajednicama pruže neophodne informacije, napominju iz ove kancelarije.